РТВ Теорија и пракса

A. Š.; Da li se па televiziji može nešto naučiti? R. P.: To se ne zove „naučiti”. Na televiziji se mogu potkrepiti temelji neke čežnje za srećom, ali ne mogu se proizvesti efekti sreće, niti se mogu proizvesti znanja gledanjem televizije. Televizija može ojačati temelj da se ne raspadaš. Ona ti leči dušu, dobar je lepak za dušu, ali to nisu činjenice i znanja. To su izvesne psihičke i energetske sile. Zaista je to psiho-mašina. A. Š.; Bilo bi zanimljivo saznati da Н si u svom dvadesetogodišnjem iskustvu zapazio пеке рготепе televizije. Neko moje videnje je da televizija biva uvek drugačija. Prvo su пат bile važne vesti, čak i dok to nisu bile, dok su to bile naše predstave o informacijama - beznačajne vesti, јег one glavne su bile nemoguće za snimanje ili su bivale prećutane. Ipak smo najviše voleli da gledamo Dnevnik. Doduše i sada ga gledamo stalno, ali su postojali žanrovi koji su se smenjivali - kviz, televizijska drama pa Kravan...

Ali baš kao izdavač dospeo sam u najtiražnije emisije televizije. Milorad Crnjanin pozvao me je da dam stručne savete o nečemu o čemu nemam pojma. Izabrao sam temu: како treba podizati nasipe.

170