РТВ Теорија и пракса

R. P.: Pa Ckalja... A. Š.: To zavisi od aftniteta - bile su veoma zanimljive serije u kom pravcu teievizija sada kreće. Ima li neki novi talas 7 Meni se čini da je to video. Video-program koji je meni strašno stran, јег pripada ovoj mladoj generaciji koja ima muzičke afmitete u nekom apstraktnom igranju slika. Međutim, ja nisam kompetentna. Šta ti kao TV ličnost vidiš kao novi TV talas ? R. P.: Od glavnog pravca promena kojim televizija ide, mene najviše uzbuđuje to što nam je kviz kao gledaocima prestao da bude zanimljiv i senzacionalan. Sećam se šezdesetih godina, u vreme legendarnog Miće Orlovića, kviz je bio magnetični cirkus. Međutim, kviz sada uopšte nije privlaean, nije više magnetični cirkus, to su sada sporedni programi čak i sa najboljim voditeljima kaka'v je Hetrih. Taj je primer veoma upečatljiv i mislim da o tome ne razmišljamo. Te se stvari spontano odvijaju. Neke od potisnutih stvari iz glavne matice Televizije samo su zabiudom potisnute - recimo nestanak Čkalje sa Televizije Beograd je žalostan nesporazum. Ne znam koje su to sile zaključile da Ckalja više nije smešan - da nije više komičar. Znate, kod nas postoji kult Ciča Ilije Stanojevića. Postojao je u XIX veku kult Laze Telečkog koji je umro kao mlad čovek od tuberkuloze. On je jedva dve sezone zasmejavao publiku. I danas kod kuće imam njegov portret iz serije Sto najvidenijih Srba. U Novom Sadu ima ulica Laze Telečkog. Sada, kada se proslavlja jubilej Srpskog narodnog pozorišta čitam u novinama o Lazi Telečkom. On je dve sezone zasmejavao ovaj tužni narod i, evo ga hvale i sto godina posle smrti u znak zahvalnosti što im je njihovu tugu i melanholiju razbijao svojim božanskim darom komedijanta, a Ckalja - živ i zdrav, u naponu snage na našu radost, sedi, ne meću ga na televiziju, baš kažem - ne meću ga Zašto, ja nemam pojma, pa nije valjda da je ovaj narod ponovo pao u, kako to Dvorniković kaže, svoju „molsku melanholiju”, pa hoće samo melanholične emisije. pa nije valjda...

171