РТВ Теорија и пракса

proizvodnji u velikim industrijskim preduzećima, s visoko automatizovanom proizvodnjom. Autor smatra da su inovacije koje je mogao da zapazi u televizijskim tekstovima, karakeristične za jezik svih sredstava masovne komunikacije, ali da televizija, pošto ima najširi obim delovanja, postaje jezički uzor za čitavu posieratnu generaciju. - „Pošto u konkurenciji sa knjigom sredstva masovne komunikacije pobeđuju, na savremene novinare pada obaveza da uče svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce kako da efikasno i estetski prenose svoje misli" - zaključuje autor. U trećem odeljku, „Razmena mišljenja i iskustava”, objavljena su dva članka. Prvi je Malgožate Hendrikovske (Malgorzata Hendrvkovvska) „Problemi interpretacije u filmu o umetnosti”. Po mišljenju autorke „glavni zadatak filma o umetnosti trebalo bi da bude objašnjavanje umetničkih činjenica i pojava.” Štaviše, tvrdi ona, prisustvo ili odsustvo ovih elemenata može da bude presudno za to da li će film biti uvršćen u filmove o umetnosti. Veoma je važno da li film o umetnosti objašnjava ili samo praktično pomaže u objašnjavanju umetničkih pojava. Filmsko predstavljanje umetnosti pokazuje da je skala interpretativnih mogućnosti veoma široka. Među mnpgim savremenim koncepcijama „objašnjavanja" umetnosti autorka daje prvenstvo humanističkoj interpretaciji u kojoj najvažniju ulogu u procesu objašnjavanja ne igraju „autentičnost” ili „ozbiljnost” upotrebljenih rekvizita, već veština u pokazivanju veza između, na primer, kompozicije i stvaralačkih metoda kojima se autor služio, njegovog znanja i preferencija, itd. M. Hendikovska razlikuje dve vrste humanističke interpretacije, koje su i najčešće: a) istorijsku i b) adaptivnu. U istorijskoj interpretaciji, interpretator (u ovom slučaju realizator filma) teži da rekonstruisano objektivno znanje obrazloženo pripiše istorijski određenoj ličnosti, tj. ličnosti čija su dela

184