РТВ Теорија и пракса

zvaničnim projekcijama tek iskusno, profesionalno oko može da opazi oscilacije u tehničkom nivou emisije. Međutim, još uvek nam je veoma komplikovano i skupo da kompletno opremimo emisiju. Katalozi, slajdovi, propagandni materijali - sve ono što u bogatoj svetskoj ponudi na ovakvim smotrama može da skrene pažnju na prikazivanje emisije je od nezanemarljivog značaja. Jer, JRT nije BBC pa da samo objavljivanje vremena projekcije bude dovoljno da festivalska publika nagrne, mada, kao što je poznato, ni BBC ništa ne prepušta slučaju. Imamo osam televizijskih studija i godišnju produkciju od oko tridesetak drama, možda i veču. Brojka nije impozantna, ali nije ni za potcenjivanje. Ono što je bitno, na izvestan način zaludan je trud koji se ulaže u njihovo stvaranje, јег se iscrpljuje u pokrivanju onog čuvenog dramskog ponedeljka. Naravno, sasvim formalno. U fazi njihove realizacije niko valjda i ne pomišlja da bi mogle još nečemu poslužiti, a njihovo učešče na festivalima prijavljuju samo ili najambiciozniji ili najnaivniji urednici. Ostali, kao što rekosmo, ne pokazuju ni minimum profesionalnog interesovanja. Konkurs za dramu je nastarija i najuglednija kategorija u Monte Karlu, nagrada „Zlatna nimfa” je, zbilja, pravi izazov za svaku iole ozbiljniju dramsku produkciju. Kad je trebalo izabrati dramu koja če nas predstavljati na ovom festivalu prijavljena je samo Poslednja priča, debitanska režija Miloša Pavloviča, diplomca Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koju je pod svoje okrilje materinski uzela Televizija Beograd. Dakle, izbora praktično nije ni bilo, automatski je kao jedna i jedina predložena poslata Poslednja priča. Samo po sebi to i ne mora biti loše, ako je reč o remek-delu. Ali, kad se na startu, umesto ostvarenja afirmisanih stvaralaca kao vodiči u trci nađu početnici, onda to nesumnjivo govori da su u samoj produkciji bitno poremećeni odnosi, da je poremečen sistem vrednosti. Istovremeno, to rečito govori kakav odnos imaju urednici u dramskim redakcijama prema uklapanju jugoslovenske dramske produkcije u svetske parametre. Mi uvek počinjemo

12