РТВ Теорија и пракса

Moma Martinović

DVE GODINE KASNIJE...

Umesto uvoda trebalo bi reči da su razmišljanja koja slede nastala neposredno posle prenosa Parade održane 9. maja 1985. godine u Beogradu. U trenutku kad sam gotovo bio spreman da tekst ponudim za objavljivanje, javile su se dileme! Nije li bolje da vremenska distanca odredi pitanje vrednosnog suda? Ili, da li je subjektivnost procene urađenog posla odraz emotivnog naboja? Ili, da li je prvobitni naziv teksta „Sužena slika" odbranaški stav u odnosu na neke od primedbi koje su se javile u javnosti neposredno posle prenosa? Ova i slična pitanja razloga su zbog čega se redovi koji slede pojavljuju dve godine kasnije. „SUŽENA SLIKA" Moskva, aprila Evo me napokon i tu. Na Crvenom trgu u Moskvi. Sedim ispred crkve Vasilija Blaženog i razmišljam. Šta li će mi sutra reći koleginica Kalerija Kislova sa moskovske televizije? Parada. Ta jedna reč mota se neprekidno od onog trenutka kada sam taj posao kao obavezu prihvatio. Рге deset godina sam, kao pomočni reditelj, radio Paradu u Beogradu. Od tada, do ove koja treba da se održi na istom mestu i u isto vreme ali sada 9. maja 1985, godine, protekla je skoro decenija i potpuno je prirodno što je snimak poslednje pokazao „Исе" puno nedostataka. Zato sam sada na ovom prostranom, ogromnom i velelepnom trgu.

19