РТВ Теорија и пракса

Ро ко zna koji put obilazim ga sa svih strana. Postoji li nopšte idealnije mesto za prenos ovakvog događaja? Teško. Mauzolej Lenjina, zidine Kremlja, prostrani moskovski bulevari, sve to moguče je sagledati gotovo svakom kamerom postavljenom dovoljno visoko na krovovima okolnih kuča. Iz pregleda snimka ranijih parada, održanih ovde, jasno mi je da se centralna tribina nalazi sa strane Mauzoleja i na osnovu toga sam za sebe pokušavam da rasporedim kamere. Svakako - samo u mislima. Odustajem ali ne u potpunosti. Nekakav „koncept" za sutrašnji razgovor ipak je napravljen. OSTJENKINO Kalerija Kislova je energična žena. Nekako tako sam je i zamišljao. Od 1975. do danas svake godine, dva puta godišnje, u maju i novembru, radi prenose parada. Ove godine, kaže, biče to tri puta јег če u čast četrdesetogodišnjice pobede nad fašizmom 9. maja na Crvenom trgu sovjetske oružane snage još jednom demonstrirati svoju spremnost. I još nešto: to je ona ista žena koja je majstorski uradiia prenos svečanog otvaranja Letnjih olimpijskih igara 1980. godine. Posle dvočasovnog veoma korisnog razgovora, napuštam Ostjenkino i žurim ka Crvenom trgu. Razlog? U raojoj torbi Ijubaznošču koleginice Kislove nalazi se raspored 26 kamera sovjetske televizije za predstoječe prenose parada. BEOGRAD, POČETKOM MAJA Sa asistentima, kamermanima, mikserima i ostalim saradnicima gledam snimak prošlogidšnje Parade u Parizu, zatim u Moskvi, pa naš snimak poslednje (рге deset godina) održane u Beogradu. Tri prenosa i tri različita viđenja. Prilika za poređenje, ali i za raščišćavanje dilema. Bolje rečeno, za stvaranje čvršćeg sopstvenog koncepta. Osnovni utisak. Glavni problem biće „sužena slika". Naime, i Trijumfalna kapija i Crveni trg pružaju daleko veče mogućnosti u vizuelnom smislu. Bulevar revolucije, posebno Pionirski рагк stvaraju nerešive probleme za prave

20