РТВ Теорија и пракса

(„Моге about VCR owners”, Telecommunations Update, br. 31, jun 1986) SKANDINAVIJA - U zamljama Skandinavije primečuje se lagano opadanje broja bioskopa, naročito lokalnih u korist bioskopa sa više sala u večim gradovima. Godišnje se u ovoj oblasti snimi oko 200 filmova. Mnogi uvezeni filmovi dobijaju podršku na video-tržištu. Istovremeno, bioskop je najbolji način promovisanja filma sa video-tržišta. To ima za posledicu da mnogi distributeri u isto vreme kupuju pravo za prikazivanje filma u salama i njihovo presnimavanje na kasete. Skandinavsko video-tržište beleži stalni porast. Činjenice da ove zemlje imaju svega nekoliko televizijskih kanala i nedovoljno poslednjih filmskih ostvarenja na televiziji, idu u prilog situaciji na video-tržištu. Veoma se dobro prodaju kasete sa filmovima, „sapunskim operama”, mini-serijama i dečjim programom, za razliku od onih sa klasičnom ili rok muzikom, specijalizovanim programima itd. Tabela ilustruje zastupljenost video-uređaja u zemljama Skandinavije.

(„Opening windows, closing deals”, TV WORLD rnaj 1986) MAĐARSKA - U Mađarskoj postoji oko sto hiljada video-uređaja, koji su vlasništvo raznih institucija i domačinstava. Kao odgovor na ovakav ~bum” na tržištu, Mađarska televizija je 1985. godine osnovala posebno odeljenje, Televideo, sa ciljem da se usmeri produkcija video-kaseta. U Budimpešti i drugim

243

Broj stanovnika (u milionima) Broj video-uređaja (u hiljadama) Broj domaćinstava sa video-uređajima (ti procentima) Danska 5,1 420 20 Finska 4,9 510 27 Norveška 4.2 480 30 Sveđska 8,4 810 26