РТВ Теорија и пракса

sve to domislimo, promislimo i kažemo. Ta autentičnost počesto nam vezuje ruke jer doista zavisimo od materijala. Zatim, otvorenost prema slušaocima, prema svima, ta ogromna demokratičnost radija je, opet, novi rizik da budemo i te kako zavisni od onoga što poruke sa strane nose. I poslednje, njegova nepretencioznost dovodi do onoga što je najveći problem radija, a to je da je on uzgredan medij, medij gde se Ijudi teško personalizuju, kao što znate. Držim inače, da je televizija izuzetno pomogla razvoju radija јег nas je naterala da mislimo malo drugačije, da počnemo da se borimo da menjamo tu kutiju koja svira i koja prenosi tuđe stavove u nešto što je daleko životnije, brže i prisutnije. Zadatak radija je veoma težak danas, rekoh i juče, i duboko sam uveren da je to jedan od medija koji mora biti bolji ukoliko je teže u društvu, a sve je teže, kao što vidimo. Mi, u stvari, nemamo mnogo izbora. Ritam života, ritam događaja počinje da razbija okoštale sheme, koje to ne mogu više izdržati. To je, bar, moje uverenje i ne samo moje nego svih nas koji se bavimo programom Radio-Beograda. To više nije pitanje radio-estetike več preživljavanja radija. Jer, naš program ne može da se u ovom trenutku ogluši o sve ono što se oko nas zbiva. Dakle, mora da se menja ne zato što mi to želimo (najbolje bi bilo da ga ne menjamo uopšte, kao što reče kolega), počesto znamo da budemo zadovoljni, mi smo dobroćudan medij, nas svi uglavnom hvale, uvek misle da ono o čemu je trebalo govoriti da je bilo u nekoj drugoj emisiji, pa tako i mi, kao što znate, uvek lakše prođemo kroz Scile i Haribde političkih procena našeg sopstvenog rada. Radio ne može imati nikakvu kredibilnost ukoliko ne počne da živi u duhu i ritmu života koji nas okružuje. Samo se setite prošle godine. Šta smo sve preživeli, od Libije, sećate se, počeli smo da živimo „naučno-fantastični roman" sa onom užasnom radijacijom. Znači, radio ne može više biti paralelni svet, To ne može biti nešto što nema nikakve veze sa životom, mora biti akter do кгаја. MIHAILO TOŠIĆ (Beograd): Dobro je što nastavljamo zajednički trend nezadovoljstva jugoslovenskim radiom danas. Рге trinaest godina u Beogradu se sastala ekipa evropskih eksperata na simpozijumu koji se zvao „Radio osamdesetih godina" i konstatovala da u evropskom radiju

11