РТВ Теорија и пракса

ograničio na posrnatranje sistema masovnog komuniciranja Prvu knjigu Radojković nigde nije ni pomenuo. ni po dobrom ni po lošem, priključivši se tako krajnje necivilizovanom i tipično balkanskom maniru veoma raširenom među našim kolegama u različitim varijantama (Ijub)janskoj: ignorisanje i potcenjivanje „juga”, zagrebačkoj: vide se i navode samo Ijubljanski i strani autori, sarajevskoj: domači autori se široko preuzimaju - ali ne navode, i beogradskoj: krug forumskih mišljenika potpuno ignoriše one koji to nisu). Knjiga je podeljena na osam poglavlja (geneza, prostorna i vremenska dimenzija, efekti međunarodnog komuniciranja, propaganda, normiranje, sposobnosti za međunarodno komuniciranje - u stvari: veoma dobro i bogat podacima prikaz stanja i funkcionisanja sistema međunarodnog komuniciranja, zatim „činioci koji oblikuju odnose” - to su razme međunarodne organizacije i famozne transnacionalne kornoracije, i poslednje poglavlje sa dobrim prikazom istorijata ideje i praktičkih rezultata tzv informativnog i komunikacijskog poretka). Sva poglavlja su u zadovoljavajučoj meri obrađena, nema nepotrebnih ponavljanja niti fraziranja, izlaganje je jasno i dovršeno. Naročito je sadržajan i bogat informacijama odeljak jedne glave koji se bavi satelitskim komunicifanjem Radojkovič pokazuje retko i za politikologa začuđujuče razumevanje ove tehnike itehnologije Ova, u osnovi i konačnom rezultatu dobra i korisna knjiga ima grešaka i nedostataka koje ne dovode u pitanje njenu vrednost i kompetentnost autora, ali na koje treba skrenuti pažnju potencijalno mnogobrojnim čitaocima Ne bi trebalo, na primer, praviti omaške kao na strani 15 gde se socijalizam smatra društveno-ekonomskom formacijom. Ne delim autorov pesimizam oko mogučnosti istraživanja efekata komuniciranja koji on zasniva na Klaperovoj studiji iz 1960. godine. U ovoj oblasti napredak je nesumnjiv. Ne znam zašto su mu bila potrebna vlastita (netačna) izračunavanja raširenosti

279