РТВ Теорија и пракса

minuta, koliko je onda? Treba izračunavati. Treba imati hartiju i olovku... Takav časovnik ne vredi ništa . A on, on toliko brine za jedan takav časovnik. A zar bi čovek smeo i jedan sekund da pokloni tom časovniku? Baš ste vi, gospođo, neka žena koja ništa ne razume. Antone, pa ona je gluplja od mene! Fino što sam vas pozvala na čaj: neka vidi da nisam najgluplja žena na svetu. Neću više da se mučim sa tim časovnikom. Ili ga daj na opravku ili ga baci! Znate, gospođo, on ne sme da ga da, јег se boji da ga neko ne ukrade. ANTON: Otkud znaš da ga nisam dao na opravku? I GOSPOĐA: Kako, dakle, on može da ukrade časovnik koji nije u kući? /ANTONU/; Hajde, reci. Ili misliš da ja sanjam pa možeš u snu da mi kažeš šta hoćeš? Varaš se, dragi moj. Ja sam i u snu pametna. Čak mi se čini da sam pametnija nego inače. Gospođo, pa vi niste ni okusili čaj! II GOSPOĐA: Pa ja stalno pijem čaj јег vi stalno govorite. I GOSPOĐA: Pijete, a šolja vam je prazna. Ako govorim, to je u interesu gospodina Adama. Ili to vas uopšte ne zanima? Uopšte se ne uzbuđujete? Kako to? Možda /PAUZA/ možda ste navikli da gospodina Adama nazivaju lopovom, džeparošem, običnom lopužom. Sram vas bilo. Imate divnu lisicu. /Usiljenim tonom lake konverzacije/ Odakle vam? Ta nemojte? A što i da vam ne kupi kad je lopov? Ja nemam lisicu. Nemam čak ni ovcu. Nemam čak ni pacova. Prosto da čovek ne poveruje. Ali ja to ne želim. Ja nikad ne bih nosila kožu odranog pacova. Ja pijem čaj. Ja sanjam svašta, to je istina. Ali nikad ne sanjam odranog pacova. Mogu da sanjam lopove. Mogu da sanjam čak i vas,

214