РТВ Теорија и пракса

rediteljstva je istinitost. Autor posvečuje poscbno poglavlje razmatranju značaja teatarske umetnosti u estetici Danka Grlića. I ovde treba istaći misli ovog našeg najpoznatijeg esetičara o slobodi teatra: -„Sve mora biti podređeno ispoljavanju slobodnog stvaralačkog čina, i to ne samo zbog neke afirmacije teatra i pojedinih stvaralaca, već i zbog samog dmštva u kome živi taj teatar... Slobodne zemlje imaju slobodna pozorišta!" Razmatrajući traganja za novim formama pozorišnog čina, Lazić ističe kao danas najvažnije oblike umctnosti ' teatra - eksperimentalne, studijske i avangardne. Osnovni cilj ovih fenomena je i stvaranje nove režije, nove pozorišne izražajnosti, novog scenskog jezika koji će naći najbolji, u stvari potpuni kontakt sa gledalištem, kako bi predstava bila kolektivan čin. I u novom pozorištu je ogroman značaj režije, te .skrivene umetnostf". Reditelj je osnovni nosilac ideje o totalnom pozorištu, činilac od presudnog značaja u traženju novih oblika teatarskc umetnosti. Njegov će značaj još više porasti kad bude dobio i pomoć teorije, odnosno Lazić je uveren da će u traganju za estetikom dramske režije, od nmogih poetika reditelja nastati organon dramske reiije - srećan spoj umetnosti rcžije i nauke o njoj. Onda će režija biti nalik toliko pominjanom Vagnerovom Gesamtkunstwerku. U knjizi su izneta mišljenja o umetnosti režije mnogih domaćih i stranih autora: Ljubiše Georgijevskog, Jovana Putnika, Miroslava Belovića, Georgija Para, Branka Pleše, Dejana Mijača, Božidara Violića, Mate Miloševića, Huga Klajna, Ranka Mladenovića, Aleksandra Ilića, Gordona Krega, Andrca Venstcna, K.S.Stanislavskog, Nemirovič Dančenka.

Srdan Šerer

238