РТВ Теорија и пракса

Ovaj deficit, kao i administrativna distribucija knjiga negativno utiču na konsekventno ostvarivanje ekonomskih principa reformi, usmer.enih na jačanje tržišta. „Posredna interpersonalna komunikacija. U traženju nove tipologije" naslov je članka američkih naučnika Roberta Ketkarta (Robert Cathcart) i Geri Gamperta (Gary Gumpert). Tradicionalnoj tipologiji međuljudske komtmikacije oni dodaju još i posrednu interpersonalnu komunikaciju. Inače „posredna interpersonalna komimikacija" je širok pojam i obuhvata sve situacije „u kojima se ova koraunikacija ne odvija licem u lice, već pomoću tehničkog sredstva komuniciranja". To su između ostalih: 1. interpersonalna posredna komunikacija: telefonski razgovori, koresporfdencija, radio-telefoni, elektronska pošta, magnetofonske i video-kasete; 2. pseudointerpersonalna komunikacija pomoću medija: paradruštvene interakcije, telefonsko učešće u programu; 3. „interpersonalna" komunikacija između čoveka i kompjutera; kompjuter u ulozi učesnika komunikacije; 4. „unikomunikacija": korišćenje, u uspostavljanju međuljudske interakcije, takvih stvari kao što su majice sa raznim natpisima, nalepnice sa parolama na automobilima itd. Autori članka tvrde da postoje i druge vrste posredne komunikacije. Kao primer navode političku kampanju koja se vodi preko masovnih medija, periodične časopise koji su namenjeni uskom krugu čitalaca („minikomunkacija") i dr. Po njihovom mišljenju, „tradicionalna podela" na interpersonalnu, gmpnu i javnu komunikaciju i masovno korauniciranje nije dovoljna, jer ne uzima u obzir prisustvo medija u raznim oblicima komuniciranja. Zato zahtevaju da se uzme u obzir i njihova uloga u definicijama komunikacije, jer će se tako potpunije upoznati njihov uticaj na meduljudsku komunikaciju. Drugi članak iz pera Roberta Ketkarta i Geri Gamperta nosi naslov „Interakcija čovek - kompjuter. Ko s kim razgovara?"

243