РТВ Теорија и пракса

vcrovatno će moći da nam pruži estetika, tek posle završcnog stvaralačkog procesa. II Postavlja se pitanje mišljenja putem medija. Zapravo, radi se o tome da se uovi mediji, pronalasci nove tehnološke revolucije neslućenih izražajnih mogućnosti, stave u kontekst mišljenja. Svako izražajno oruđe biće funkcionalno i plodotvomo upotrebljeno na onaj način na koji bude mišljeno. Naravno, pošto je reč o umetnosti, sferi osećanja, čini mi se, pitanje je kako ove medije da pretvaramo u umetničke poruke. Kod Makluana postoji podela na hladna i topla opštila. Mikrofoni, kamere, različiti elektronski posrcdnici, iako žare određenu energiju i nastaju na temperaturi, imaju često hladan učinak. Moram đa kažcm da ovo katastrofično vreme i ova nova „рор-estctika" s kojom nc bih mogao da se složim, da ovaj ritam, ova buka, kako da kažem, ova „estetika buke" stvara lažnu svest, neku lažnu idcologiju. To je zaludivanjc čitavc jedne gcncracijc bukom i bcsom, ukidanjcm, zapravo, harmonskc pcrcepcije, ukidanjem Ijudskog suptiliteta, ukidanjem kontrasta, tradijcnsa... Znači, sve što je pretvoreno u fizički atak i mehanički zvuk postaje udar na čula; ukidanje harmonskih sfcra. Zapravo, pogledajte disko-klubove u kojima se mladi okupljaju. To su danas nove katakombe. To je nov samrtni prostor. To je uvod u civilizaciju smrti. Oni se lišavaju kontrastirane i gradirane slike i zvuka. Oni se čak i ne dodiruju. Znači čak više nema ni fizičkog kontakta. Svako igra za sebe. Sam sa sobom. Ulazim ponekad u te klubove jcr istražujem, po prirodi moga posla. Upoznajem ova obitavajuća mesta. Poražen sam koliko je alkohola, dima, atmosfere surogata, veštačke atmosfere u takvim prostorima. nazovimo ih „pozorištima zvuka", jer oni se zasnivaju na mediju bučnog zvuka i agresivne dinamike, na treptanju svetlosti, na stroboskopu, na nekoj pseudoatmosfcri. U stvari, toje prostor alijcnacije putcm ritma, putcm mchaničkog zvuka i vcštačkc slike. Govorim o mogućnostima mchaničkog

136