РТВ Теорија и пракса

izražavanja. Pogledajte, danas je gotovo nemoguća Ijudska komunikacija. Susreti su postali mehanički. Zapravo, cmocionalni svet čovcka - od njegovog initiranog svcta, ргско ishrane, preko počinka, spavanja, i sam današnji čovek je u programu punom mehaničkih kompresija koje ga navijaju kao opruga. Život sve manje liči na život prirodnog bića. Zapravo, čovek je sve više funkcija a manje suština Ijudske prirode. Čovek je Ijudsko kosmičko biće. Hoću da kažem da se naš odnos sa prirodom, sa Ijubavlju, svodi na znake i medijske posrednike. Mi više ne udišemo miris poljskog cveća. Mi kupujemo parfeme, pa onda mirišemo te parfimisane surogate. Znači, ulazimo u medije koji se na neki način i postvaruju i dolazimo u katastrofičnu situaciju da se putem raedija ostvaruje naš svakidašnji život. To je umesto: - „Kupi mi, babo, pečenja jarećeg" - ,Kupi mi babo, haj-faj". Mi sad živimo novu civilizaciju potrošnje. Vidimo pojavu koja je vezana za ekonomicizam, za klasno-socijalnu moć kupovanja medija novih manipulatora. To je katastrofizam naše percepcije prirodnog opštcnja. Naša pozorišna tehnika, za razliku od cksplozije medija, ostala jc gotovo na nivou počctka pojave električne rasvcte. A mcdij svctlosti jc danas veoma napredovao. Vi đanas imate po Beogradu studije za prcsnimavanje filmova, vidca. Beogradski bioskopi, kojih ima stotinak, su u katastrofalnoj situaciji. To su bioskopi građeni još pre rata, posle rata nijedan bioskop nijc izgrađen u Beogradu, osim Doma sindikata i Kongresnog centra ,Sava", ali to su, prevashodno, političke ustanove koje pripadaju političkim ccntrima. No, vratimo se našoj osnovnoj temi. Uprkos svemu, uprkos ogronmoj političkoj manipulaciji, mislim da je osnovni problem upotrcbe novih medija u dramskim umetnostima problem mišljenja i osećanja, problem tehničke, umctničke i estetske funkcije novih medija. Čini se da je pozorište, kao živa umetnost u tome nczamenljiva i da ćc sva ova multimedijska sredstva i sva nova multimcdijska tehnika biti u onoj meri potrebni glumcu samo koliko mu šire izražajni dijapazon, a nikad

137