РТВ Теорија и пракса

realnosti - živ glumac na sceni, Za mene najfascinantniji oblik izražavanja jeste čovek na sceni, radiju, televiziji... Glunuc, dvojnik čoveka na sceni je nosilac određene poruke. Kroz svoju telesnost glumac nam ustupa svoju emocionalnost da izrazimo čitavu laboratoriju, da izrazimo jednu čitavu harmoniju struktura, da izrazimo određene strukture tekstova, mišljenja, filozofije, gledanja i osećanja, Znači, mediji nikad neće imati osećanje koje imamo u živom teatru, jer je nemoguće da stvorimo mašinama živa osećanja. Nijedan medij neće zameniti suštinu glume. Teatar ostaje jedinstvena umetnost. Mediji neće izmeniti bitno našu strukturu, kao ni našu sudbinu. Ali, ne odrecimo se stvaralačke upotrebe raedija u multimedijalnom teatru. 111 Zagrebački reditelj Božidar Violić, svima dobro poznat vrstan pedagog, posebno velik reditelj, autor glasovite predstave Hamlet iz Mrduše Donje Iva Brešana iznenadio se kada sam odredio teatar kao medij jedne specifične umetnosti u jednom razgovoru na temu režije. Smatram teatar mestom prenošenja poruka, prostorom koraunikacije. Teatar u krajnjoj konsekvenci i jeste komunikacijski estetski čin, Mi zapravo i ulazimo u teatarsku igru da bismo komunicirali jcdni s drugima. Ni u jednoj drugoj umetnosti ne postoji taj kolektivitet živih konumikatora, onih na sceni i onih u gledalištu. Relacija glumac-gledalac je živa komunikacija. Zato je teatar živ nledij umetnosti. U tom smislu smatram da je predstava Pctcra Stajna Na lecovanju medijsko, totalno, apsolutno pozorištc u našcm vremenu. Ova hipermodcrna prcdstava primcr jc čistog medijskog pozorišnog jezika. Mediji, ma koliko mogli da budu progresivni za tazvoj pozorišne uractnosti, mogu da je umrtvljuju, da je razaraju i da je navodc na druga izražajna sredstva. Mi znamo da su izražajna srcdstva u pozorišnoj umetnosti pre svega govorna rcč, telo glumca, njegovo psihofizičko izražavanjc, njegovo emocionalno izražavanje. Režija je stvaranjc kompozicione ccline u prostoru i vremcnu i

139