РТВ Теорија и пракса

svega onoga što liči па život sam. U stvari, u pozorištu glumac je uvek nosilac žive radnje generičkog postupka. Pozorište je nazamenljivo kao umetnički i estetski čin jedine žive umetnosti. Pozorištu je jedini dvojnik život sam. Otuda je pozorište možda najsloženiji umetnički i estetski čin s utopijskom nadom da se stvori život na sceni. Pitanje literature na sceui treba uzeti kao pitanje dramaturgije. Oduvek sam razmišljao ko su veliki reditclji u našem vremenu kao dr Branko Gavela, kao Mata Milošcvić, kao Bojan Stupica. Ti Ijudi su imali veliku sreću da su, pored rediteljskog uma, imali značajne glumce, vrednu literaturu, živu publiku. Istina koju često zaboravljamo u našem vremenu, istina u smislu strukturalnog izražavanja predstavlja znak jednakosti između glumčeve personalnosti i njegove ličnosti i likova koje on treba da izražava. Istina i lepota se danas podrazumevaju u vrhovima evropske režije. Recimo u reditcljskoj poetici Petera Štajna, u njegovom teatru koji je za mene zaista obrazac dostignuća savremcne cvropske estetike, literatura drame, umetnost režije i glume su ravnopravni konstituenti teatarskog čina. Kod nas jc, danas, osnovni problem što glumci ne mogu da se okupljaju po izboru srodnosti i razlika. Stvaraoci ne mogu slobodno da izabcm reditelja ili reditclj stvaraoce. Ti Ijudi ne mogu da izaberu slobodno svoga pisca. Zapravo, u nas ne postoji izbor po umctničkoj srodnosti. Izbor po srodnosti je prcsudan u svakom vrcmcnu i prostoru kako bismo određcnc stvari iskazali na način pnmcren vrcmcnu. Završio bih apelom da nam je zaista potrcbna konstitucija vrcdnosti u pozorištu kao umctnosti. Vrcdnosti nc postoje jcdnom za svagda. Vrcdnosti sc stalno dokazuju. Nijedna umctnost nijc u tom smislu proccsualna koliko je to glumačka umetnost. To je umctnost dokazivanja i samodokazivanja. Mcdiji i multimediji samo su mašine koje će manje ili više izražavati suštinu glumc: život čoveka. Mcdiji su tcatru potrcbni kao prcnosnici umetničkih рошка. Multimcdijski tcatar samo je jcdan od vidova politchničke umctnosti. Trcba li ponavljati još jcdnom da

140