РТВ Теорија и пракса

imao samjednog zlatnog profesora kog sam upoznao kao desetgodišnji dečkić na bijenalu u Veneciji, ne sluteći da će to bit čovjek koji me je četiri godine, zbilja, dobro i

Lika Lukić i Kosla Andeli Radovani u razgovoru, 1985.

ozbiljno vodio kroz kiparstvo na školi. Njegova je maksima bila: Non inventare - ne izmišljaj. Ja sam ostao uvjck dosta vezan za model. A kaj imam? To me opet sve vezuje za moje početke u očevom ateljeu i moje prve korake uopće. A očigledno je da se ta veza između vas i vašeg oca ne svodi samo na artističko zračenje, koje je bilo u detinjstvu, nego da u vašoj kuči struje i druge ideje... ... Pa on mi je dao, zapravo tu, ako hoćctc opsesivnu volju i želju za savremenim i mođernim. Znate, karikaturista je vrlo aktualan do pcckavosti, do trenutne inspiracijc. Jcl? Ne znam, motda grešim, ah čini mi se da te peckavosti, te ironije ima i u vašoj skulpturi... Pa čujte, to sc čcsto isticalo kao potku moje, rccimo, različitosti od onoga što je idcalizirajući, stilizirajući dio našc likovnc povjcsti imao na, najprije, idealizaciju kao kritički stav, kao jcdan tvrdi realizam, kaojedan odnos koji idc do sardonike. Ja toga u svakom slučaju nisam

163