РТВ Теорија и пракса

su BBC, ZDF, ARD, ali i naglo rastuću snagu i bogatstvo proizvođača na tako udaljenim mestima kao što su Egipat i Brazil, Hong Kong i Japan. U razmišljanju o budućnosti možda je korisno imati u vidu da je televizija kao globalna institucija relativno nova pojava, kreacija šezdesetih i sedamdesetih godina, i da je potencijalna konkurencija proizvodnji iz SAD u ovom trentuku tek na početku svog pohoda. Po mom mišljenju postojeći model koji se nazire u konzumiranju TV proizvoda uopšte ne predstavlja američku hegemoniju, ako se pod tim podrazumeva totalna dominacija, nego složenu strukturu u razvoju koja se skrila u suštinskoj činjenici o televiziji koja glasi da, u celini uzevši, nacionalni auditoriji i auditoriji određeni nekom jedinstvenom demografijom više vole sopstvenu televizijsku proizvodnju. NOVI DOSTAVNI SISTEMI Naravno, kako god da okvalifikujem postojeće obrasce, naći će se dovoljno dokaza da neko kaže kako bi SAD savladale sve potencijalne protivnike samo da su dostavni sistemi postavljeni tamo gde treba. Postojeći objektivni dokazi o zamašnim i stalnim gubicima koje stvaraju kablovske i satelitske usluge u celoj Evropi ukazuju na teškoće u razvijanju novih televizijskih tržišta. Ipak, Tobi Sifret (Toby Syfret), načelnik odeljenja za nove medije u JWT, primetio je; „reklamne agencije imaju osećaj da će na ovaj ili onaj način satelitska televizija postići komercijalni uspeh u Evropi, Pitanje je kako?" 3 Optimizam stvaraju površni uspesi, čak iako su trenutno tako retki kao cvetanje kaktusa u pustinji. Sifret ističe da i pored toga što su budžeti za satelitske programe mali u poređenju sa budžetima velikih zemaljskih sistema, „rezultati istraživanja auditorija pokazuju da se oni vrlo uspešno nose sa programima nacionalnih rađio-difuzija u domoviraa gde je prijem moguć. Na primer, SAT 1 i RTL Plus stoje rame uz rame sa ZDF ( u NemaČkoj). Sky Channel naročito dobro prolazi u Skandinaviji a na

13 Toby Syfret, »Commercial breoks - I", Cable and Sntollile Europe, januar 1987.

58