РТВ Теорија и пракса

i u Engleskoj, Španiji i Italiji. Dalji razvoj kablovske televizije u narednim godinama, sa izuzetkom Nemačke, a, možda, i Francuske, mogao bi hramati, a konačno zavisi i od uvođenja jedinstvene infrastrukture kao što su ISDN i IFBN. Tako će biti potrebno još neko vreme dok se satelitska televizija, pre svega direktan prijem, razvije u solidnu platformu koja će veliko gledalište kontinuirano i pouzdano snabdevati programom. s Ne treba isključiti da će tek nove tehnologije proizvodnje i prijema, kao HDTV i sazreli Pay-TV prenosni sistemi, da potpomognu prodoru sistema podele satelita i kabla. Razvoj u proteklim godinama je pokazao da, ukoliko je individualnija komunikaciona ponuda - kao, npr. video ili telefaks - utoliko je javnost brže prihvata, dok velike infrastrukturne inovacije imaju mnogo duže vreme prihvatanja nego što bi to, po pravilu, zainteresovana strana želela. Konzumentu je, konačno, svejedno kako dobija programe, ali HDTV i Pay-TV obećavaju da će za njega učiniti najnoviji relevantni kvalitetni skok u audiovizuelnom sektoru. A ovde se baš radi o inovacijama kojima su najhitnije potrebni jedinstveni evropski standardi i norme radi obezbeđivanja kompatibiliteta u programskoj produkciji, prenošenju i prijemu programa na evropskom nivou. Dnevni listovi i časopisi Što se tiče štampanih medija u Evropi ima različitih dnevnih, publicističkih i stručnih časopisa kao nigde na svetu. Tako na primer, ima preko 1 000 različitih dnevnih listova sa tiražom od oko 75 miliona primeraka. Ovi dnevni listovi su sigurno dobro urasli u lokalno, regionalno i nacionalno tržište. Internacionalni naslovi kao „Neue Zurcher Zcitung”, „Financial Times”, ~Wall Street Journal” ili „International Herald Tribune” imaju ponaosob jaku osnovu u nacionalnom domaćem tržištu preko koga moraju da izravnaju gubitke na svetskoj pijaci. Isto

5 Luyken Georg-Michael, „Direktcrmpfangbarc Satclliten in Europa. Gegenwartiger Stand der zukiinftigen Entwicklung", „Mcdia Perspektiven”, 10/1987, str. 615-630.

12