РТВ Теорија и пракса

literaturu nalik na osobeno psihološko čipkarstvo, Aleksandar Tištna u košmarima glavnog junaka teksta Kapo kao da je i nehotice nabasao na sumorne asocijacije zaključka Bruna Betelhajma u ogledu „Individualno i masovno ponašanje u ekstremnim situacijama”, koji glasi: „...Koncentracioni logor bio je laboratorija Gestapoa za podvrgavanje slobodnih Ijudi a posebno najvatrenijih protivnika nacističkog sistema procesu dezintegracije sa njihovog položaja autonomnih pojedinaca. Zato treba da ga proučavaju svi koji žele da shvate šta se događa u stanovništvu podvrgnutom metodima nacističkog sistema”. Rediteljskim postupkom Olge Brajović, u kome su podrškama ton-majstora Aleksandra Stojkovića i muzičkog saradnika Predraga Stamenkovića glumci izvođači u nizu kratkih i emotivno izrazito naglašenih scena dočarali grozničav ritam i tempo svedočenja o užasima i mučnini uzaludnih Ijudskih težnji da se kricima kajanja iskupe zlodela - Kapo Aleksandra Tišme (ponajpre zaslugom Zorice Bećanović) delovao je kao robustni radio-dramski lament nad nekim od naprebolnih čovekovih padova i izopačenja u tegobnim vremenima opšteg bezumlja i pogromaštva. U ulozi koja je odskora - sasvim opravdano! - nezaobilazna u delatnosti Dramskog programa Radio Beograda i koja se zove lektor-stilista, i ovom prilikom pojavila se Radmila Vidak, ni za trenutak ne dopuštajući da se posumnja u njeno znanje i umenje. PONIRANJE U ŠEKSPIRA Ako su Zvezdani časovi Dramskog programa Radio Beograda uistinu osobeno nevidljivo pozorje, u kome se rečju i zvukom može dočarati sve što je Ijudsko u svakom pogledu i od pamtiveka - onda je i Šekspirov svet Vesne Jezerkić u julu 1990. godine premijerno emitovan u pomenutom ciklusu radijskih emisija, još jeđan dobar primer sadržajnih vrednosti „radio-filmova” o životima i o stvaralaštvu znamenitih ličnosti svih vremena i podneblja.

13