РТВ Теорија и пракса

obznanio spomen na Radmilovića u redovima starih i novih slušalaca radija. U periodu od 1965. do 1985. godine Zoran Radmilović ostvario je nebrojene uloge u Dramskom programu Radio Beograda. Bio je to dokaz suverenog Radmilovićevog govora i tvora na radio-talasima. Zoran je, naime, i glasovnim mogućnostima i neprevaziđenim smislom da ne samo rečenicama, nego i rečima barata poput svojevrsnog mađioničara - iz emisije u emisiju potvrđivao ugled glumca najređeg soja da se u radio-drami obistine i nestvarne dimenzije prostora i vremena u kojima radio-dramski likovi isključivo glumčevim glasom deluju na poimanja i na moć uobrazilje slušalaca. U tom pogledu može se reći da je jedinstvena sposobnost Zorana Radmilovića bilo i ono, uslovno rečeno, govorenje ~sa zadrškom”, brza promena govornog ritma i tempa, a sve to u doslednoj službi jednom ironičnom, parodirajućem, prividno „pomerenom” i iskošenom viđenju čoveka i sveta. Tim i takvim osobenostima i darovitostima Zoran Radmilović zadugo će ostati i dejstvovati u stvarnim i u imaginarnim muzejima zvuka. Kao glumac, ostao je bez senke. Bestelesan, otišao je рге pet leta putem sa kojeg nema povratka. Ostao je njegov glas u desetinama i desetinama magnetofonskih traka, glas sačuvan od prolaznosti, radio-dramski živ i prepoznatljiv otprve. Zoran Radmilović. Samonikao i svoj i upravo stoga uvek kadar da nas opomene: nikad i nikako ne smemo zaboravljati one koji su ostavili dubok trag i ne samo u našoj savremenoj umetnosti i kulturi. BAJSIĆEVA REDITELJSKA TRAGANJA Tek što je tu i tamo oživljeno sećanje na petogodišnjicu smrti i na osobeno glumačko delo Zorana Radmilovića a već valja podsetiti, ne samo uže krugove radijskih slušalaca nego i širu kulturnu javnost, da će uskoro biti tri godine kako među nama više nema takođe značajnog poslenika radija i radio-dramskog stvaraoca, reditelja i pisca Zvonimira Bajsića, koji je nadasve

15