РТВ Теорија и пракса

Đorđe Đurđević

KOLOPLETI GOVORA I ZVUKA (III)

U periodu jun - oktobar 1990. godine programi Radio Beograda emitovani su u znaku koji uobičajene domete ne dovodi u sumnju, Kao i uvek - zadovoljavajući prosek, poneki neočekivani i neobjažnjivi promašaj ali i izvesnost da će se svake sedmice nadaleko i naširoko oglasiti i emisije koje osnažuju ugled i misiju Radio Beograda, što je već poslovično u rezultatima informativnih, dokumentarnih i radio-dramskih redakcija a i u Stereorami. Međutim, ma koliko da su i tokom ovog leta radijskim slušaocima uskraćena zadovoljstva kojima ih ostala godišnja doba berićetno nagrađuju bar kada su posredi programi Radio Beograda (leto je i za proizvođače tih programa era raspusta, odmora i predaha) ipak, otvoreno je pitanje mora li baš biti tako? Mora li čak i onaj slučajni, usputni pojedinac, ovlaš zaslušan u reči i u zvuke radija, dakle, neko ko nije stalni, verni i dosledni slušalac, mora li i on, otprve, primetiti kako se u junu, julu i avgustu mnoge emisije u programima Radio Beograda tako reći otaljavaju, kako se umesto uhodanih i svom poslu doraslih voditelja, urednika i svih onih bez kojih se iole osmišljenija radijska cmisija ne može ni zamisliti, često javljaju njihovi zamcnici? A po svaku cenu angažovani zamenici - odavno je znano - nikad i nigde odgovornim i kreativnim poslovima nisu dorasli.

7