РТВ Теорија и пракса

radio-drama i sama je ušla u krug svetskog uzajamnog uticaja'. NOVA SAZVUČJA Radio-drama nije samo u posebnim uslovima, intonacijama i infleksijama snimljena govoma reč i njoj pridružen svakovrsni zvuk. Radio-drama našeg vremena u svojim najeksperimentalnijim oblicima podrazumeva i neka nova sazvučja. Elektronsko zapisivanje sveta stvamosti i beskonačnih vilajeta mašte, znači samo odškrinuti vrata za dalje prodore i vrtoglave odlaske u budućnost radio-drame. U tim okolnostima i radio-reditelj pojavljuje se kao originalni stvaralac novog, modemog radiofonskog izraza. Taj i takav reditelj je i do sada tragao za odgovarajućim stilizacijama i stilistikom reči i zvuka, a uvek se i najviše oslanjao na stvarae (pa i skrivene) mogućnosti određenog radio-dramskog teksta. Ponekad i radio-drama klasične intonacije ili radio-adaptacija proznog ili poetskog dela ma iz koje epohe omogućava i neslućena radiofonska rešenja. Sve zavisi od toga kakvim se radio-dramskim i radiofonskim alatom i zanatom raspolaže. Naša radio-drama - naročito опа u đelokrugu beogradskih autora - intenzivno se razvija u proteklih dvadesetak godina. Tome su doprineli mnogi autori, od najstarijih do najmlađih, stalni anonimni i pozivni konkursi i rad dramaturga dramskih redakcija naših najvećih radio-stanica (posebno redakcije Dramskog programa Radio-Beograda). Doprineli su i svojevremeni zajednički konkurs Radio-Zagreba, Radio-Praga i Radio-Varšave, zatim, u najvećoj meri, festivali jugoslovenske radio-drame, a na svoj način, postojanje i redovno izlaženje časopisa „RTV - teorija i praksa". Kao što je već ustanovljeno, nastala kasnije nego što je to bio slučaj u nekim evropskim i prekookeanskim zamljama, jugoslovenska radio-drama uopšte, a beogradska posebno, u ciglo četvrt veka (od kraja pedesctih do sredine osamdesetih godina) ostvarila je vrhunske rezultate, tako da nisu izostala ni najveća priznanja i nagrade. Radio-drama beogradskog autorskog

23