РТВ Теорија и пракса

kruga išla je u korak sa razvojem i širenjem radiofonije i elektronike. Negovala je sve postojeće žanrove, neke i sama rađala. Zato je Vasilije Popović u pravu kada se u isti mah pita i zaključuje: - „Како je bilo mogućno relativno brzo nadoknaditi toliko zakašnjenje u radio-dramskom stvaralaštvu? To se može tumačiti jednostavno time da umetnost najčešće ne priznaje nikakva zakašnjenja ili prednosti, a i posebnim okolnostima koje su se pedesetib i početkom šezdesetih godina stekle na našem prostoru, prostoru našeg duhovnog života, kada su mnoge dogmatske i klišetirane predstave o sadržaju umetnosti popustile, i kada je tako reći preko noći iznikla i izdigla se čitava plejada izuzetno obdarenih pisaca, koja je u sledećih deset godina iskoristila svoju istorijsku priliku da se u potpunosti iskaže u sebi odgovarajućem dramskom izrazu". Periodizacija jugoslovenske radio-drame - a to će reći i nebrojena dela iz kmga beogradskih autora (prim. D. D.) - po mišljenju Gojka Miietića mogla bi da se iskaže u tri relativno specifične faze: 1. Distribucija pozorišnog stvaralaštva i paralelno rađanje malih radio-dramskih formi. Ovaj period obuhvatao bi međuratno vreme i prve godine posle oslobođenja. 2. Nastanak specijalne radio-dramske književnosti čiji intenzivan razvoj počinje oko 1950. godine. 3. Pojava novih, eksperimentalnih tendencija. Ova faza počinje pre petnaestak godina, Ali - vratimo se autorima iz Beograda koji su u oblasti radio-dramskog stvaralaštva otprve naslutili i pojmili da je „radio-drama specifična akustička umetnost, isključivo zasnovana na auditivnim izražajnim sredstvima, čija se idejno-estetička doslednost imaginativno i tehnički iskazuje u prostoru poetskog i diskurzivnog". SKICA ZA ANTOLOGIJU U pomenutom prostom savladani su otpori koje su davale neizvesnosti neistraženih svojstava jednog po svcmu novog književnog roda, do u tančine oprobane su

24