РТВ Теорија и пракса

govori o transformaciji svojine. Postavlja se odmah i pitanje kako iz jednog statusa (društvene) svojine preći u neki drugi status. Drugi deo problema o štampi ili treći deo ukupnog problema je problem privatne štampe koja kod nas vcć postoji a izložena je odmah susretu sa monopolima (državnim i društvenim). Slobodno osnovane novine moraju se štampati u državnoj ili društvenoj štampariji a prodavati u javnoj mreži a i jedne i druge pripadaju novinskim kućama koje faktički imaju monopol na tržištu. Da li će one biti spremne da pomognu konkurenciju? Ono što je zakonodavac oslobodio može biti onemogućeno već na prvom koraku i sve ostaje prazno slovo na papiru. Sa problemom monopola odavno su se suočile sve tržišne privrede, sve zapadnoevropske zemlje, većina pravnih sistema pa ga i naš zakonodavac mora rešavati. U oblasti radio-difuzije postoje sistemi gde transmisiona mreža (predajnici, veze i sl.) pripada pošti odnosn# nekoj komunikacionoj mreži kao državnoj infrastrukturi koju pođ istim ili na određen način zakonom regulisanim uslovima koriste sve legalno registrovane programske stanice. U drugim sistemima, kakav je naš, jedna televizija u isto vreme proizvodi program i poseduje mrežu što sve više komplikuje stvar u situaciji kada zakon dopušta osnivanje komercijalnih i privatnih stanica koje nemaju mrežu a ne zna se koju i pod kojim uslovima mogu da koriste da bi realizovali svoje pravo u oblasti javnog informisanja. Ne trcba ni sumnjati da se tu što pre moraju pronaći ođgovarajuća zakonska rešenja. Maksvelove namere u Hrvatskoj i već evidentno Berluskonijevo prisustvo u Telcviziji Koper nalažu da se podsetimo saveznog zakona koji se od dileme 20% ili 49% direktnog stranog vlasništva u medijima odlučio za ovo drugo ali strani uiagač može van medijskog biti vlasnik još nečega u oblasti usluga pa tako kontrolisati (u skladu sa našim zakonima) i vcći deo od onoga na šta se u početku mislilo. Odgovarajuće restrikcije, inače, postoje u svim zemljama a

12