РТВ Теорија и пракса

postepenom nestajanju svih propratnih manifestacija, u kalkulisanju koje su festivalske kategorije u datom trenutku „moralno podobne”, a koje nisu, u osekama dotadašnjih ukupnih vrednosti emisija u takmičarskoj konkurenciji. Ta „jugoslovenska priča” zahuktavala se na ovom festivalu u otuđenosti kao znaku kojim se nagoveštava učaurenost i bitisanje samo u svojim atarima, u delimičnoj a i punijoj dezintegraciji čija je rđa zahvatila i razbucala sva prethodna zajednička pregnuća, olabavila i, takoreći, ukinula mogućnosti prisnijih poznanstava i saradnje sa inostranim gostima i, konačno, spustila ovaj festival na najnižu moguću granu, ne skrivajući želju da preseče i to jedino preostalo stajalište na kome se našla upravo ovih dana i meseci, neposredno po zabeleženom jubileju. OD PRAVIH VREDNOSTI DO SIVILA Minule tri i po decenije radijskih festivala o kojima je reč, tačnije odmereno, prvih četvrt veka njihovog postojanja, prevashodno su potvrđivale rast i nagli uspon jugoslovenske radio-drame. U toj oblasti, iz godine u godinu, javljali su se mladi pisci, reditelji, glumci, ton-majstori i drugi koji su već poslovične vrednosti naše radio-drame dokazivali sve bolje i uspešnije, i u evropskim razmerama. - „Festival radio-drame svakako je tokom godina uticao da se razvije ova vrsta dramskog stvaralaštva, i sam napredujući i izgrađujući estetske zahteve i kriterije pod uticajem rada u radio-stanicama. On je za kratko vreme postao uporište radio-drame, posebno izvorne, mesto koje inspiriše stvaraoce da tragaju za novim kvalitetima kako tekstova, tako i realizacije” (Neda Depolo). Preko sto originalnih radio-dramskih tekstova godišnje - kolika je, otprilike, uvek bila žetva radio-dramskih redakcija širom zemlje - upozoravalo je na stvaralački proces u svakom pogledu dostojan pažnje. Svi radio-dramski rodovi zastupljeni su u toj samosvojnoj disciplini dramske književnosti, a što je važnije, oni koji su dolazili, novi naraštaji, u većini slučajeva

11