РТВ Теорија и пракса

ја sam... to je... to je spontano bilo, to je, ja ne znam kako, to je... nešto skriveno u čoveku, ja sam tako... to njeno lice... ja sam počela odjednom ovako... tap, tap,... kao da hoću da je vratim u život... šta ja znam... ja ne mogu to da objasnim. (muzički akcenat) I kad sam napravila, ja sam shvatila da ja držim nju na levom dlanu, držim njen lik, i onda sam se nekako iskobeljala iz te močvare, iz tog kanala i bauljajući, onako, puzala da dođem do prvih logoraša. Oni su sedeli svi na zemlji, na toj močvari, u toj vodi, u hladnoći, i srkali jadni tu supu, i ovaj, kako sam prilazila, držala sam ovako i oni svi prestaju da jedu i viču: Poljka, Poljka. Prepoznali je! Ja onda nađem, tražim tu moju drugaricu s kojom sam delila konzervu, jer oni su nas mučili: oni donesu supu a ne daju ti porciju, nego nišla, ako nemaš - ništa. Onda dođeš do neke male konzerve, i onda delimo 10. Od usta do usla ide ta konzerva. Ja sam delila sa tom Stakom Diklić tu konzervu, ja tražim nju gde je i odjednom primelim, ovaj, laj njen profil. Bože, i lo je bila jedna lepota i jedna mudrica, i ja priđem njoj a ona, ovako, vidim da je Ijuta na mene, kaže; Pa gde si ti dosad, mogli smo da idemo još jedanput za dodalak, a tebe nema. A i dovodiš me u iskušenje, je Г, da ja sve to, ovaj, popijem. (muzički akcenal) I odjednom, ovaj, okreće se, vidi, i zaboravi na sve, je li, konzerva, hrana, pa kaže (аГ to je bio krik koji je ona ispustila) kaže: pa li si vajar. Ako, kaže, ostanemo žive, ako ostaneš živa, ne zaboravi sve ovo i vajaj. To je mcni oslalo. Priredila

Ružica Varda

185