РТВ Теорија и пракса

Ко su bili Vaši učitelji filmske režije? Saznanja o filmu su bila raznovrsna. Uz Makavejeva smo učili psihologiju, a uz Bapca saznavali smo osnove biologije. Matematička, logička znanja nisu nam bila strana. Sećam se, bio sam oduševljen Lobačevskim... Svako je svoja saznanja delio sa ostalima. Većina od nas morala je da radi razne manuelne i intelektualne poslove. Ništa Ijudsko nije nam bilo strano. Slušali smo i predavanja za profesionalne filmske radnike, gledali filmove koji su dolazili do cenzure. Sve to nas je činilo svesnim Ijudskim bićima, otkrivalo nam naše mogućnosti i nužnost da sami o sebi odlučujemo. Kako je bio prihvaćen i ocenjen Vaš film Orfej na kanskom Festivalu kino amatera sveta? Taj festival se održavao u zgradi u kojoj je Emir Kusturica zasluženo dobio „Zlatnu palmu” za Oca na službenom putu. Moj film Orfej dobio je treću nagradu u kategoriji eksperimentalnog filma. Taj film je imao višestruki značaj za mene: devojka koja je igrala u njemu postala mi je supruga i majka moga deteta, a učestvovanje Orfeja na ovom festivalu dovelo me je u kontakt sa Parizom i mojom sadašnjom profesijom televizijskom režijom. Volim Pariz! Tada i još više puta docnije Pariz mi je pomogao da postanem i ostanem građanin sveta - što je za reditelja, verujem, od prvorazrednog značaja. Kako je došlo do Vašeg opredeljivanja za profesionalni rad u televizijskom mediju? Kada sam u novinama pročitao da Ljubljana i Zagreb imaju eksperimentalni TV program bilo mi je jasno da televizija postaje naša svakodnevica. „Vrteo” sam u glavi onih desetak emisija viđenih u Parizu i shvatio da je taj tehnički izum stariji od Limijerovih predstava i da ne može bez Ijudi koji će odlučivali, birati i postavljati kamere i uključivati ih da na adekvatan način prenesu informacije, osećanja i „objektivnu” istinu i poruku.

177