РТВ Теорија и пракса

U tom trenutku sam više osećao nego što sam znao vrednost i značaj informacije za razvoj pojedinca i globalnog društva. Bez čega televizija ne može postojati? Televizija ne može bez kreativnosti, a to znači bez slobode odlučivanja. Onaj „minus” koji sam dao televiziji u Parizu za mene je postao izazov. Učinilo mi se da nov medij nudi hrabrim, poštenim i pametnim Ijudima neslućene mogućnosti, da autentičnim slikama iz života, pismenom i poštenom montažom, svešću i znanjem formiraju autorski odgovornu poruku koju smo nekoć dobijali iz „čarobne kugle”. Kako jeproteklo „pionirsko doba” beogradske televizije? Televizija je stigla i u naše krajeve. Udružio sam svoj rad sa Ijudima koji su rešili da televizija postane realnost i na Balkanu. Svi smo po znanju bili početnici - učenici. Učitelji su nam bili stranci i njihov izbor iz dotadašnje riznice svetskih televizija... Glavni je bio Mr. Berns - teoretičar, praktičar, pedagog i ko zna šta još. Asistirali su mu naši Ijudi koji su zbog obuke posetili neke od značajnih TV centara na Zapadu i Istoku. Njihovi prvi i pošteni utisci o onome što su videli i saznavali na tim putovanjima ličili su mi na naše diskusije u Kino klubu „Beograd” i veoma su nam mnogo značili. Učili smo i od reditelja koji su imali svoje „vatreno” krštenje u TV studiju Zagreba. Sva do tada stečena iskustva sa filma, iz pozoriša, sa radija i iz literature upoređivana su sa novim utiscima i saznanjima, a praktičan rad pomagao nam je da shvatimo gde su stigli naši prethodnici i omogućavao nam međusobnu saradnju i kreativan pristup novom mediju, ili kako smo mi želeli da bude - novoj umetnosti.

Kakav je bio odnos drugih dramskih medija prema „novorođenčetu ”? U toj prvoj fazi osvajanja novog gledaocima smo ličili na „zvezde” i „heroje”. Bilo je i suprotnih mišljenja.

178