РТВ Теорија и пракса

samog lcksta: njen zvuk delimično ima ulogu naralora, odnosno ostvaruje vezu između pojedinih dclova kompozicije, tj. solističkih i horskih deonica. Blagoj Angelovski svirao je trubu na ovom koncertu. U drugom delu koncerta je prvi put posle Drugog svclskog rata inlcgralno izvedcn oralorijum Stcvana Hristića Vaskrsenje , komponovan za soliste, hor i orkestar, na tckst Dragulina Ilića. Kao solisli nastupili su Radmila Smiljanić, Nikola Mitić, Živan Saramandić i Karolj Kolar. O izvodačkom domelu ostvarcnom na ovom koncertu, muzička kritika izrekla je svojc occnc. Mi ukazujemo na značaj tog poduhvata radija, koji se i ovom prilikom polvrdio kao nezamenljiv činilac u našem muzičkom životu, naročito kada je reč o afirmaciji dcla srpskih kompozitora. Direktan prenos koncerla na Trećem programu Radio Bcograda, uvereni smo, znatno je uvećao auditorijum. Islo tako, vcrujemo da će Radio Bcograd reprodukovali snimak ovih izvodenja u svojim rcdovnim muzičkim emisijama, a smatramo da PGP RTB trcba oba dela da objavi i na gramofonskim pločama i kasetama. PRIČA IGUMANIJE MANASTIRA GRADAC Nebojša Bradić i Marjan Radojčić, u okviru redovne scrije Dokumcntarno-dramskog programa Radio Beograda, 4 pojavili su se kao autori dela Majka Marija. U tom delu prezentovana jc ispovcdna priča Majke Marije, danas igumanije manastira Gradac, inačc Engleskinje poreklom. Autori ove dokumentarnc radio drame, ili, bolje reći radio monodrame, želeli su da autentičnom pričom prolagonistc predstavc služaocima jedan životni put, ili sudbinu. Zeleli su da pričom Majke Marije razjasnc ncke, reklo bi se, presudnc momcnte njenog života, koji bi svakako bio drugačiji da je ostala pripadnik anglikanske crkve i da nije prcšla u pravoslavnu veru. O motivima te promene i, јоб više, o svemu što je otkrila prclaskom pod okrilje pravoslavlja, govori Majka Marija u ovoj cmisiji ncposrcdno i iskreno, subjcktivno, ali i objcklivno u isli mah. U tomc i jeste osnovna vrlina ovog monološkog kazivanja. Govori ona srpski, sa očiglednim prizvucima engleskog naglaska, govori jednostavno i sa željom da ukaže na logiku vlastilog životnog opredeljenja. Sa

4 Drugi program Radio Beograda, 18. IV 1992.

11