РТВ Теорија и пракса

vreme, i događaji, i snovi društva s kraja dvadesetog veka, a forma proznog traktata omogućava lakše resekciranje (pa i dijalogiziranje) zadatih lema o istinitim događajima koji nas uklješćuju sve više i jače iz dana u dan, terajući nas da sve više robujemo tom istom vremenu o kome želimo, posredstvom televizije, što više da kažemo, da ga raščerečimo i razgolitimo i da njegove laži, kao oglodane kosti, odbacimo daleko od sebe, u nekakvu prošlost, proizvoljnost ili neistinu. Pred tom i takvom slikom vremena, koju verno prenosi televizija, sa svih tačaka zemljinog globusa, gledalac je, krajnje, nemoćan: on prihvata, kao punu istinu, totalnu televizijsku sugestiju pa, robujući joj, iz dana u dan, postaje sve zavisniji od nje. Tako superiorni odnos nad gledaocem, kakav izgrađuje televizija, kao najmoćniji informativni medijum današnjice, izaziva, ali samo ponekad, sumnju i revolt gledališta, kojem je dosta takve sugestije i takve glagoljivosti, u želji da poveruje drugoj i drugačijoj vesti, ili makar da uporedi televizijsku sa radio, odnosno novinskom informacijom i da donese sopstveni sud o događaju koji mu je slikom i rečju prezentovan. Skup od desetak eseja koji čine knjigu Pred slikom vremena ova pitanja, evidentno, postavljaju, ali ih ne rešavaju, jer su i sama stavljena u proces razmišljanja, baš kao što je i sama televizija u permanentnom procesu razvijanja. Zbog toga forma prastarog traktata omogućava čitaocu (a i televizijskom posleniku) da uđe u razgovor, u polemiku, u razmišljanje o formama i domenima televizijske sugestije, kao nosioca ideje vremena kome pripadamo, a kome ovaj medijum, dosledno, i doslovno, služi. Sta mislile o cenzuri na televiziji u vreme represivnog ideološkog režima, kao i u oblicima manipulacije u post-komunističkom vremenu na televiziji? Kakva su Vaša iskustva o slobodi redileljskog i dramaturškog stvaralaštva na Televiziji Beograd? Gotovo dve decenije sam radio u Informalivnoj rcdakciji Televizije Beograd kao reditelj, novinar i urednik. Šlaviše, čini mi se da sam daleko duže bio u statusu novinara-urednika (a jedno vreme i samostalni urednik), a to će reći da sam bio veoma blizu (daleko bliže nego reditelj) mestu gde se vrši "egzekucija novinara" i cenzura teksta. Ne bih mogao reći da je kroz ovo dugo vreme moga bavljenja u informativnoj (dakle pravoj) novinarskoj

159