РТВ Теорија и пракса

politike kontrole na razne privatne načine, seksizma, ograničenja na zvanična strukovna organizovanja, uloga fakulteta i instituta i konstrukcije opšteg fatalizma, u povratnom dejstvu na medije? Tomson smatra da je samo reč medij ista, ali ne i njeno značenje. Standardi su različiti. Samo oni novinari koji po njemu neće preporučenu normu, bave se onim što je za auditorije bitno. Omogućuju stvaranje odluka, i izuzeci su sa plemenitim principima. Takvih je i na Zapadu malo, kaže. Ideje o pluralizmu, slobodi izražavanja i protoka informacija, profesionalnosti (kvalitetu, kreativnosti, tolerantnosti, čak i pismenoj učtivosti), potrebne su uvek, ali je potrebno takođe istraživati šta dati auditoriji doživljavaju kao svoju političku svrhu. Da li su više skloni morbidnoj fascinaciji fmansijskim mahinacijama i ulogama konsultanata tipa public relations, koje u Britaniji oličava Maks Kliforđ 37 , ili pomaganjima nekog novog Parvusa :,s . Bilo bi zanimljivo da se Tomson interesovao za razlike u populamim ili tzv. „Ijudskim interesovanjima“ TV auditorija u regionu o kome je izveštavao, kao i tamo odakle OD koncepcija stiže. Tim putem bi čitaoci iz tih sredina saznali o čemu se radi. Ovako su za mene „zainteresovani amateri", kako ih je nazvao i na koje je ciljao, ostali nepoznat entitet. U međuvremenu je novinarka Megi O’Kejn, proslavljena obaveštavanjem iz BiH, za šta je dobila i nacionalnu nagradu za reporterstvo, priznala u jednom razgovoru u sezoni „Čije vesti“ da posle ovoliko godina izveštavanja, britanski TV gledaoci „uopšte ne razumeju o čemu se radi“. I tom prilikom istraživači medija, britanski profesori, nisu bili pozvani da daju svoje mišljenje o redosledu prioriteta (agenda setting) u objašnjenju ovog neuspeha, a nije došlo ni do novinarske samokritike. Krivica je detektovana samo u britanskom gledanju na kategoriju vesti ~iz inostranstva" (Foreign News). Znači li to da koncepcija OD, identifikacija medijatičara, i politička svrha, zajedno, mogu da kriju neku intimnu interesnu osnovu? Po Liotaru Ijuđi su skupo platili u XX veku „izjednačenje između koncepta i onoga što je razborito" 39 , a kapitalistički režim ima pseudoracionalnu moć, sadržanu u neminovnosti svetskog tržišta. Intelektualno pružanje otpora riije u zaboravljanju svoga udela u tome.'

99