РТВ Теорија и пракса

koji su zabrinuti za Evropu“. S druge strane je preštampan citat iz pohvale knjizi u listu Spectator (13. avgusta 1994), koji opisuje važnost ovog dela kao ,Jedinog rada te vrste na bilo kom jeziku“. Ako je moguće ozbiljno shvatiti ovakvo tvrđenje, koje se prikazuje kao da želi da ga prihvate svetski borci za Ijudska prava, altemativne vizije i socijalne promene, onda mora da se ispita i kao koncept prihvatanja i aproprijacije u komuniciranju. Za Džordža Sorosa, sledbenika profesora Karla Popera i praktičara kocepta OD, nalazimo se u odlučujućem momentu u donošenju istorijske odluke. najverovatnije u vezi sa altemativom? Prema onome što može da se pročita u Sorosovim filozofskim knjigama, zatvoreno društvo predstavlja sredinu u kojoj nema altemativa, odnosno u kojoj su one ili zabranjene ili teško zamislive 24 . Njegova defmicija OD, nasuprot tradicionalnim i organskim društvima, jeste društvo u korae se prepoznaje odnos između „gledalaca i učesnika“. Sam je intimno bio zaokupljen razmišljanjem o ovom odnosu čitavog života, jer je osećao potrebu da izađe iz intelektualne izolacije. U trenutku kada je shvatio da „individualni problemi postaju veći ukoliko individua stekne više bogatstva i moći“ (ibid. str. 70) i mora da nađe cilj u samoj sebi, što uključuje i merila vrednosti, Soros je počeo da se interesuje za odnose među ~učesnicima“, za njihovo mišljenje i situacije u kojima ~participiraju“. U okviru toga je otkrio da pojedinac može da izabere da pripada izvesnom đruštvu i po poreklu. Tome su usledila otvaranja njegovih fondacija na istoku Evrope, prvo u Mađarskoj, zemlji njegovog rođenja. Kako „mo'ra da piše instant knjige“, jer „iriora da piše i deluje, dakle učestvuje istovremeno“, „događaji se toliko brzo ređaju da pisanje može da bude prevaziđeno“ (ibid.). Nezadovoljan svojom prvom knjigom iz mladosti o „Bremenu svesti“, koju nije hteo da publikuje, Soros sada otvoreno piše o preziru prema ~apstrakcijama“ koje suprotstavlja „realnosti". Svima preporučuje da sagledaju svoje nepreciznosti razumevanja, što posebno navodi kao problem kada pokušava da „objasni srpskom patrioti koji je uperio pušku na vas“ 23 Kratka sinteza prethodnog bi bila: kada se čovek nađe u OD može kritički da misli, a'savremeno srpsko društvo je zatvoreno i „nacionalna diktatura", pa je zato po Sorosu rešenje u „potrebi aktivne spoljnje asistencije“ (ibid. str. 196). Zamišljam da su poiučeni autori i sledbenici, u raznim aktivnostima ove vrste, verovatrio i međusobno veoma kritički raspoloženi, ako se slažu sa političkom svrhom OD koncepcije.

89