РТВ Теорија и пракса

Njihovi odnosi bili su više kompetitivni nego kooperativni, ali danas nalazimo znakove promena u njihovoj poziciji i odnosima nove tehnologije (pre svega DAB) podstiču na saradnju pri uvođenju novih servisa a operatori se sastaju i razmenjuju stanovišta (sada već postoje i nacionalni DAB klubovi). Dve strane su, ipak, daieko od toga da stvore zajedničku profesionalnu asocijaciju kao što je u Americi National Association of Broadcasters (NAB). U Evropi nema takve organizacije gde bi se kolektivna radio industrija ujedinila da rešava probleme ili da govori “istim jezikom”. Pitanje je zašto javno i privatno u Evropi još ne uspeva da uspostavi punu kooperaciju? Neki kažu da je reč o “istorijskom nasleđu”, jer se privatni radio pojavljivao kao izazov postojećem javnom radio sistemu koji je dominirao radio talasima. Često, kao što je slučaj u Nemačkoj, novopridošli su morali grčevito da se bore za obezbeđivanje licenci i mreža. Danas privatni radio u Nemačkoj slavi 15 godina i oko 50 odsto osvojenog radio tržišta. Operatori kažu da su oni postali uspešni tek poslednjih desetak godina. Direktor Radio Hamburga Rajner Kabanis, na primer, kaže da ne postoji kooperacija jer državni radio u Nemačkoj ima monopol a “veoma je teško reći gud-baj monopolu”. Drugi razlog za odsustvo punije saradnje jeste ekonomski. Sirom Evrope javni radio ima fmansijsku podršku države (kroz pretplatu ili druge javne prihode). uz neki procenat prihoda od oglašavanja. To znači da ranogi privatni radio-difuzeri vide državne stanice kao nefer konkurenciju u odnosu na prihode od oglašavanja. Informacije iz velike javne nemačke RD organizacije PFest Deutsche Rundfunk (koja ima 4 900 zaposlenih) ukazuju na to da se i ona već pre pet godina našla u stanju “birokratske hibemacije”, s programima koji se proizvode više u korist producenata nego slušalaca, i koja se suočava sa izazovima privatnog radija. Stoga je od prošlog leta WDR znatno promenio svoj program, odnose između globalnog, regionalnog i lokalnog, promenjeni su profili pojedinih programa pa i njihova imena, ciljne grupe auditorijuma su redefmisane - naročito sa generacijskog stanovišta i uz pokušaj da se vrate i zadrže mlađi slušaoci, neki servisi su prilagođeni najpropulzivnijim stranim iskustvima (posebno BBC-ja), itd. Mi bismo dodali komentar da ni najvećima nije 1ak0... Sekretar Holandske asocijacije privatnih radio-difuzera Martin Banga smatra da oni još nisu spremni da združe snage sa javninu radio-stanicama, jer “još uvek ima ratova koje treba da dobijem'o”.

14