РТВ Теорија и пракса

Dragana Bošković „DOKUMENTARNA TELEVIZIJA - VENCI OD TRNJA BOŽIDARA KALEZIĆA“

Pre nešto više od pola veka televizija se pojavila na medijskoj sceni i veoma brzo zauzela ako ne vajvažnije. a ono svakako najistaknutije mesto. Istovremeno. tokom svih tih decenija o njoj je izrečeno daleko više nipodaštavajućih i negativnih mišljenja, nego pohvala i ozbiljnih analiha. Evo samo nekoliko nasumce odabranih primera: još dvadesetih godina C. P. Scott je rekao; „Televizija? Nikakvog dobra od toga neće biti. reč je pola grčka, a pola latinska“. Ni kasnije kritike nisu bile nimalo nežnije. Tako je filmski mogul Sem Goldwin rezignirano zaključio da „Ijudi nemaju razloga da plate ulaznicu da bi u bioskopu gledali loše filmove, kad mogu kod kuće besplatno gledati lošu televiziju“, Nancy Banks Smith je opisala televiziju kao „slonovsko groblje, gde se ne može napraviti ni jedan korak, a da se ne sudarite sa nekim starim filmom koji je tu dopuzao da izdahne...“. A Bart Mills je napisao da „svako ko gleda

televiziju više od šest sati nedeljno mora biti globalna seoska budala...“. Kritike su pljuštale i pljušte sa svih strana. Međutim, čini mi se prigodnim da završim ovaj niz citata izjavom čoveka čije samo ime dokazuje ispravnost njegove tvrdnje. Naime, čuveni fmski kompozitor. Jan Sibelius, ovako je savetovao jednog svog mlađeg kolegu: „I na kraju, ne obraćajte pažnju na ono što govore kritičari. Niko još nije podigao spomenik nekom kritičaru'k Ako televiziju posmatramo pažljivo, ako je pratimo na isti način kao i pozorišnu predstavu, koncert ili film, a ne koristimo je samo kao zamenu za pilule za spavanje, raoramo priznati da je ona za ovih pola veka ne samo uspela da se nametne kao nezaobilazni medij, kao sveprisutna kutija puna žica i staklića, već da je za to vreme uspela da izgi’adi svoj jezik i svoje kodove, da je pružila gledalištu dela čiji kvalitet i ozbiljnost niko ne može da porekne, da je

216