Руско-српско огледало

»Ха, ха! По гласу те познаем. Ти ли си она} кои си се мени лане у ово доба, ругао?«

»Лане у ово доба? Помага:! Тада, ме ние ни било на свету. Мати ме ]е овога проъева, о]агьила.<

»Видим да си ти умно и паметно, и да умеш добро одговаралти. Но залудо, све ти то данас преда, мном небе помоБи.<

СОкочи на ъега и прождере га.

Досите) Обрадовив

Карала ма]ка малишана...

Карала ма]ка малишана, да, не иде на, реку да се купа: »Н, мангупе, пази, ако се удавиш, немо] куви ни да добеш!«

Носила сеъанка ведро воде...

Носила, сеъанка, ведро воде. Ведро ]е било пробушено. Вода, ]е цурила, на земъу. А сеъанка, се радовала, што. ]0] ]е лакше да, носи. Стигла, ]е, скинула, ведро с обрамице, а воде нема.

Поеде вук овцу...

По}еде вук овцу. Селаж, ухвати вука и стаде ла га биде. Вук рече: »Зато ме мучитёе што сам сив < Сеъаци рекоше: »Не зато што си сив, него зало што си овцу п0]е0.‹

ИЕ ых 7 чм ‘= НИНЫ Ш