Руско-српско огледало

— Шта »ти<? — За ву пови.

Арт]ухов га, погледа и разумеде да, не смеде реВи ›не«, кад се Саша, вей одлучио. Лице му {е било мирно — очи озбиъне, нимало грозничаве. Тако прибран изгледа човек само онда кад приступа, неком послу кои ]е добро промислио и за кои се добро припремио.

— 3 ли ти асан задатак? — упитао га, }е Арт]ухов. :

— Задатак ми ]е потпуно }асан, — одговорио ]е Салпа,.

— Е, па онда, иди, — рекао {е Арт]ухов.

Хтео }е да загрли Сашу, али га, ние вагрлио, само му ]е ставио руку на, раме и поновио:

— Иди.

Салша, |е провирио иза жбуна. У шумско} тврбави штектао }е и даъе митразез. Ватрени млаз се и Ддалье кретао сдесна налево и слева надесно. Сачекавши да, он ]отг ]федном скрене улево, Саша, скочи, потрчи неколико корача/а, бащи се на, земъу и, гурнувши машинку под мишку, поче жмуреби да баула, разгрчуби снег, служеви се при томе, као пливач, лактовима, коленима, целим телом.,. Хладан снег му ]е просто пръио образ. Он }е а како. иза, ьега, на, ивици /1омоватог Бора, оддеку]у експлози]е разорних метака; то ]е био знак да га, Немци не виде. Да, су га, Немци приметили — звиждатье метака, било би гласни]е и ближе и ъихов фи]ук се не би чуо. А меци су у свемогубним тоновима, звиж-

115