Руско-српско огледало

де тралаъе времена ко]е никада, ние ни постало и никада се небе свршити! Фа те мало вребам, али зна), само су глупаци уображени. Ти се мени хвалиш, а ни по]ма немаш шта, сам да.

На земъи живи див На, земъи живи див. ЕБегове су руке такве да

‘без муке диже жеъезницу. Има такве ноге, да за

дан превали хиъаде километара. Иза таква крила да лети изнад облака, много више од сваке птице. Има такве пливабе опне да плива и на води и под водом боле, лакше и брже од сваке рибе. Има очи ко]е виде и оно што ]е невидъиво и уши кое чу]у оно што се говори и на. другом континенту. Тажо ]е ак да проби]а, планине и зауставтъа водопаде. Шо `сво]0] воъи преуреБу{е земъу, сади шуме, спа]а мора и натапа, пустите.

А ко ]е та] див? — То ]е човек. Човек кои ]е умео да савлада природу и да ]е потчини себи.

(По М. Иъину)

Уовичин одговор

— _ Колико ]е девет маъе три? — пита учитель малог Зовицу.

— Шест — одговара зовица.

— А девет мазье девет?

Зовица Вути.

— Како да» не знапи! Кад у цепу имаш девет динара, па их изгубиш, шта, Бе ти у цепу остати?

— Рупа — одговори Зовица. .

144

ео роеееая