Рустем и Сухраб

ПВО

САТИРА

на шаха Махмуда.

О шах-Махмуде, освајачу света, Кад се не бојиш мене, бој се Бога! Ти који сада краљујеш над светом Рећићеш: откуд ове дрске речи»! Зар ти не познаш моје смело срце, 5 Зар се не сећаш мога жедног мача» Ти мене назва без Бога, без вере; Ја сам лав силни, ти ми кажеш јагње! (Обедише ме да зле речи зборим, Да Пророка и Алију не волим. 10 Ја сам обома роб до Судњег Дана, Макар ме владар одмах растргао; Ја увек волим оба ова шаха, Макар ми владар главу одсекао! Ја служим целу кућу Пророкову, 15 Славим прах испод ноге Заменика! А ко Алију у свом срцу мрзи, Од њег на свету нема горег створа! Ти ми запрети да ће ми слонови Газити тело као сиње вале: 20 Ја се не бојим, него из дна душе Волим Пророка и Алију светог! Шта рече онај апостол Објаве Што заповести јави и забране: „Ја сам град знања, Алп ми је врата!“ 25 То су баш речи божјег Посланика, Ја тврдим да је баш то и мислио, Тај глас ми и сад у ушима звони! Ако паметно и разумно мислиш, Уз Пророка се држи и Алију, 30

РУСТЕМ И СУХРАБ 6