Рустем и Сухраб

96 ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

1115. Рустем је доиста тада убио три краља да ослободи Кауса из Хамаверана.

1280. Каус сам себе куне „не било ме више!“, а у ори– гиналу стоји заправо „земља ми у уста!“ Ово је и иначе у обичају код Персијанаца у сличним приликама.

1257. Хазна не значи само „ризница“, него и „житница, магацин“, као у овом стиху.

1265. Смисао: ваздух је помодрио као чивит, а земља поцрнела као абонос Чивит (индиго), је твар за бојење која се добија од биљке истога имена, а боји плаво. Абонос је врло тврдо, тешко и дрно дрво

1274. Реалгар, једна руда црвене боје.

1276. Плејаде, група од седам видљивих звезда које се налазе близу звежђа Бик.

1801. „На другој страни“, т. ј. код непријатеља; овим речима Фирдуси назначује да се сцена мења и да жели нешто: друго да опева.

1841. „Сам је Сухраб на дивану“, т. ј. толико се истиче пред другима својом појавом, да други готово ишчезавају у дворани.

1347. У персиском језику нема граматичког рода (као ни у енглеском) па је у више случајева тешко одлучити да ли се говори о мушким или женским лицима. По оном додатку „с грив– ном на рукама“, човек би, на први поглед, помислио да су то робиње, али треба знати да су Персијанци још у сасанидско доба (226—652.) „носили златне гривне и ђердане, драго камење а нарочито бисерје“ уза све то што су увек били опасани мачем, чак и на гозбама и свечаностима. Према овом, у нашем би се стиху могло помишљати на пажеве из одличних породица.

1858. Женд или Женде стоји место Жендерезм. Скраћени: облици потичу од самога Фирдусија, а не од преводиоца.

1382. „За копље држати“, т. ј. бити спреман на бој.

1425 и даље. У овом певању имамо нето слично као у трећем певању Илијаде, када Пријам пита Јелену за имена ахејских јунака које гледају са куле, само што је ово место у Хомера много краће и не прелази границу могућности, али је оно: у нашој епизоди мотивисано Сухрабовом неодољивом жељом и задњим покушајем да сазна које му је отац. Поред овога, у Шахнами има још једно слично, али знатно краће место. Сравни Лазарицу, МТ, 407 и даље.

1431. Каш или ункаш (турска реч) је облучје на седлу; овај се израз налази и у нашим народним песмама.

1449. У сасанидско доба је био обичај да и принчеви носе круну и да их титулирају као краља. У предговору стр Хђ поменуто је да је Јахнама, у основи, огледало сасанидскога доба.

1463-1464. Господски шатори, а нарочито краљев, били су опкољени једним застором (или преградом) од платна или чега другог. По персиским писцима, један наследник Кира старијег (око 530. год. пре Хр.) увео је застор пред краљевским одајама,