Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХМ

персискога царства под Ардеширом (Артаксерксом), потомком Сасановим, по коме је и династија прозвана Сасаниди. То је било 226. године После Христа. Неколико векова пре и после сасанидске ресторације нема никаква трага од иранске народне традиције. Међутим, како Нелдеке право вели, она је сигурно и тада живела или бар поновно оживела, јер каснији владари и принчеви из ове династије (т. ј. другога персискога царства) носе често имена јунака из старога народног предања (Зерпр, Кавад, Џамасп, Хусрев, Каус).

(Са династијом Сасанида дошли смо већ на трагове народне традиције у пехлевиској литератури. Ми смо већ укратко споменули две књиге које базирају на народној традицији. То су Зерћрова Спомен-књига и Књига 0 Ардеширу.

Прва је настала око 500. године и говори о народном јунаку Зериру. Ово је најстарија сачувана иранска скаска. Њен епски стил је у великој мери развијен, а њено приповедање пуно бујне фантазије и чудних хипербола. Као главни јунак тога доба иступа у њој Спандедат, а то је Исфендијар у Шахнами. И други важни догађаји који се износе у овом историском роману, налазе се после у Фирдусијеву епу и код арапскога историка Табарија (умро 928.).

Друго пехлевиско дело које садржи епске традиције на којима почива ШШахнама, то је поменута Књига о јуначким делима Ардешира, сина Бабекова. Мада је њен јунак обнављач персискога царства и оснивач једне нове народне династије, дакле посве историска личност, народно предање прича о њему врло романтичне и фантастичне ствари, па чак и да се са змајем борио. Ово подсећа на схватање нашега народног предања о Краљевићу Марку: поред све своје историчности, и он се рађа од змаја и дружи с дивовима и вилама. Фирдуси је узео и из књиге о Ардеширу оно што је главно и битно, иако не директно, него из друге руке. Књига о Ардеширу је настала ваљда око 600. год.