Рустем и Сухраб

ХМ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

Како народна традиција није била још фиксирана, разумљиво је да је многих старих хероја и појединих митских личности, које Авеста помиње, нестало из ње. Али се за то народно предање обогатило новим, каткада и страним елементима. Тако на пр. многе карактеристичне црте мудрога Соломуна као светскога краља пренесене су, код Иранаца, на Џемшада. Било је и разних других замена у именима личности, а најзад и неки историски догађаји из сасанидске периоде оставили су јасна трага у националној традицији.

Али што највише упада у очи, то је да се ни главни ирански јунак Рустем, ни његов јуначки отац Дестан, прозван Зал, нигде не спомињу у Авести. Шта више, порекло ове славне фамилије ставља се баш у источне крајеве Ирана који су Зороастровој библији врло далеки и врло слабо познати, у полуварварски Спстан (= Дрангиану) и Забулистан (=Арахосију). Ово је, дакле, такође једна важна принова за иранску народну традицију. Поред свега тога што је овај важни циклус много доцније постао њеним саставним делом, ипак је он чисто митскога карактера. На овај закључак наводи и то што је он много баснословнији него други: Зал се рађа седе косе, одрасте у гнезду чаробне птице Самург (==источии Феникс), а његов син Рустем, исто тако, долази на свет под чудним околностима, изводи надљудска дела и умире на врло необичан начин. Уза све то што су доцније настале, ипак су и ове традиције о Рустему сразмерно доста рано продрле у западне крајеве, и то најкасније почетком УП века, јер је од тада иначе непознато. име Рустем постало обично. Према томе, врло вероватно изгледа да је цела иранска традиција била створена, у главним цртама, дуже времена пре пропасти сасанидске државе.

Узима се као сигурна ствар да су одавна постојали спискови владара (нека врста наших цароставних књига), у којима је стајало колико је који владао, а можда и други какви подаци. Има писаца који