Рустем и Сухраб

106 ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

на неспретни арапски алфабет може на два и три начина читати и схватити. Најзад, како је и у предговору (стр. ЕКХУШ) речено, једног потпуног коментара на Шахнаму нема нити га је уопште било. Све су ово тешкоће за које у целости може знати само онај ко је и сам сличан посао радио.

Овде треба нешто рећи и о транскрипцији персиских и других ориенталних имена и речи: она није посве тачна него само приближна. Нити штампарија има за то удешена посебна слова, нити је то неопходно потребно у делу овакве врсте. Сем тога, транскрипција извесних источних језика и онако колеба у појединостима. У таквим случајевима, а и иначе, ја сам већином одабрао оне облике који су обичнији нашем уху или бар онакве који ће читаоца пре довести до правог изговора, на пример место Рудати ја сам узео Рудеги, јер иако у првом облику нема дуљине на вокалу а, већина ће света изговорити Рудаги; међутим, изговор Рудеги много је ближи правоме. Најзад, многе персиске и арапске речи су већ давно до нас допрле у шурском облику и толико се у њему одомаћиле, да би, писане у свом оригиналном облику, изгледале као нешто друго и непознато; ја зато и пишем Хусрев (упореди Хусревбегова џамија у Сарајеву), Омер и слично, место Хусрав, Хусрау и Омар или чак Умар, ит. д. Ипак, и поред овога, није се свагде могло доследно поступити, зато је овде потребно скренути пажњу на то да су вокали у транскрипцији ориенталних речи над којима нема знака дужине (7) увек крашки, на пр. у имену Дакћки први је вокал крашак и представља неку средину између а и е (могло би се писати и: Декикћ, али је први облик обичнији у Европи). Ипак нисам мислио да је свагде требало стављати ове знаке за дужину, него само у почетку док се читалац не привикне на прави изговор.

Што се тиче напомена уз текст епизоде и сатире, ја сам уверен да ће оне врло добро доћи широј читалачкој публици која први пут узима у руке дело овакве врсте и нема другога начина да се оба-