Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХХЕ

Овај град је имао велику политичку и стра"тешку важност; још много пре Фирдусијева рођења, абасидски халиф Харун ар-Рашид дошао је уњ да угуши једну побуну, али је ту и умро (809.). У Фирдусијево доба, Тус је био не само престоница пожрајине Хурасана, него и најнапреднија варош у Персији, из које је потекло много славних људи, а горе смо видели да је у њој заседала и комисија за редакцију прозне Шахнаме. Сад је ове вароши нестало, а од прилике на истом месту где је она би„ла диже се садашњи Мешхед. Пређашњи путници и писци описују Тус и околину као крај од ванредне природне лепоте и сликовитости.

С обзиром на његове дихканско порекло и на његово рођење у тако напредној вароши као што је био Тус, више је него вероватно, да је Фирдуси добио добро васлитање. Има вести да је научио арапски и пехлевиски језик и оно што се тада сматрало као опште образовање. Додуше, Нелдеке не верује да је наш песник знао ова два језика, али за то не даје довољно разлога. Сам Фирдуси вели у фрагменту једног свог газела који се држи аутентичним, да је много читао арапски и пехлевиски. Али, на концу, ово много не одлучује. И за Шекспира је један његов пријатељ (Бен Џонсон) рекао, да је „знао мало латински а још мање грчки“, па му је ипак, тако рећи, цела природа била као отворена књига. Слично је и са Фирдусијем који је, као самоникао таленат, у суштини све сам од себе извео. Истина, помиње се да му је учитељ био његов пријатељ и земљак (такође из Туса) Асади, иначе познат као песник неколико шенцона, Т. ј. песама у којима се два лица или две ствари такмиче за своје првенство (на пр. „Арапин и Персијанац“, „Небо и Земља“ ит. д.), али се ни по чему не види, да је учитељ оставио какав јачи утицај на свога ученика.

Даљих вести о Фирдусијевој младости нема. Ни о његовој љубави се не може ништа рећи, јер су му љубавне песме доста конвенционалне и шаблонске, посве по ориенталном обичају. Ипак, колико