Рустем и Сухраб

ХХМШ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

Асџеди и Ферухи) не пуштају „странца“ из Туса У своје коло и да га одстране од себе предложе му песничку утакмицу: сваки ће од њих рећи по један стих истога метра и слика, а он треба да надода четврти, завршни стих. Дворски лесници су одабрали тако редак слик да се с њим свега три речи римују, али, на њихово велико изненађење, „непознати“ човек је врло спретно нашао и четврти. Песници се тада заинтересоваше за Фирдусија, који их, током даљег разговора, још више изненади својим талентом и познавањем народне прошлости. По легенди, шах је још раније тражио од Унсурија да настави оно што је Дакики био започео, али се овај увек извињавао да поред својих дужности на двору нема времена. А како му се сада пружила прилика да са себе скине тај посао, он једва дочека да Фирдусија препоручи шаху.

Поред те легенде, с мало истине, постоји и једна друга версија о Фирдусијеву доласку на двор. По њој је неки Махек изнео пред шаха и његов збор гласовиту епизоду из /Лахнаме о Русшему и Исфендијару, и ова их је просто задивила и занела.

ах, у свом одушевљењу, остави песника на двору и "даде му стан покрај своје палате. Један ходник је спајао песников стан са краљевом палатом и његовим баштама. Како даље легенда прича, зидови Фирдусијева стана су били окићени сликама које су представљале разне сцене из персиске историје. Сем тога, шах му је предао сав сакупљени материјал о прошлости Ирана, а да песник имадне потпуни мир и тишину при своме раду, нико није смео у његов стан улазити осим шахова љубимца Ајаза и послужитеља. На двору је било у обичају да у извесним свечаним приликама дворски песници читају своје песме пред шахом и свима дворанима. У једној таквој прилици наш песник је био предмет толиког одушевљења да га је шах назвао „рајским“ и рекао "му, да је „својим стиховима цели збор у рај претворио“. Али се легенда ни на овом не зауставља. Зато,

=