Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА ХХМЕ

рао је бежати из султанове државе; један други филозоф, Меспхи, погинуо је, на том бегству, у пустињи. А они који су се преварили и отишли у Газну, запали су више пута у разне невоље ради његове самовоље и ситничава духа. Поред тога, Махмуд је био врло похлепан на злато и тврде руке, а и фанатичан сунит у великој мери. Ово је нарочито било неповољно за Персијанце, који су већином шиити. И Фирдуси је, чини се, највише страдао ради султанова фанатизма, па онда, како ћемо брзо видети, и ради његова тврдичлука.

Овакав је био Махмуд према свему што се сада о њему зна. Међутим, у традицији и легенди, он има знатно другачију слику и све је у лепшем све» тлу. За његов двор се причају невероватне ствари, међу осталим да је на њему живело 400 песника, над којима је био и један „краљ песника“, неке врсте ровја Таштеаш5. То је био познати песник Унсури (умро 1039.), кога Хајне и Змај пишу Ансари. Његова је дужност била да, по свом нахођењу, оцењује песнике и представља их шаху.

Такво је стање било на Махмудову двору по легенди која је толико раширена. Ако нешто и од. бијемо на претераност источњачке маште, ипак ће ту бити и доста истине. Фирдуси, који је имао готову Шахнаму, могао је лако доћи на мисао, нарочито с обзиром на своје слабо стање, да покуша срећу код новога владара у Газни, о чијој су се дарежљивости и љубави за песнике тако лепи гласови проносили. И наш се песник заиста одлучи на овај пут. У Тусу је и онако био без средстава и без пријатеља, изузевши Алију Дејлема и Бу Дулефа. За првога се вели да је на чисто преписао Шахнаму, а за другога да ју је рецитовао, односно диктовао. По неким версијама, оба се имена односе“ на једно те исто лице. Али као песникова пратиоца у Газну традиција помиње само рецитатора, Бу Дулефа.

Фирдусијев долазак у Газну овијен је легендарном маглом. Тројица дворских песника (Унсури,.