Рустем и Сухраб

ХХМ1 ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

шио своје велико дело, након близу 25 година напорна рада и разних недаћа. То је било дочешком 999. године, и то је био први облик Шахнаме, или, како би се данас рекло, „прво издање“. У том првобитном облику, који нам је остао непознат, она је била посвећена малочас поменутом саманидском великашу(Ахмеду Ханленџанском. Дакле, Гахнама је и започета и завршена, макар и у краћем облику, за народне династије Саманида. Једино бурно време и пропаст ове династије били су разлог да она није наишла на онај пријем који јој је припадао по њеној песничкој вредности и по њену чисто националном предмету.

У то доба је султан Махмуд завладао читавим источним Ираном и добро се учврстио на престолу. С њим почиње газневидска династија играти велику улогу у персиској историји. Династија је тако прозвана по граду Газни у данашњем Афганистану, иако је пореклом турска. Њен оснивач Алптегин је био, као роб, у служби Саманида, али се 962. прогласио самосталним. Међутим, њена моћ и снага почиње у истину тек од Махмуда који доскора силно прошири државу, освојивши, међу осталим, и велики део северозападне Индије, у коју је за 24 године (1001—1024.) провалио 12 пута. Поред својих несумњивих освајачких = способности, овај „источни Наполеон“ је имао и неких других; својом проницљивошћу увидео је још зарана колико му персиска култура треба да одржи државу, па се према томе и равнао. Нешто ради овог, а нешто и ради жеље да све има у својој власти, сјајни двор у Газни постаде право збориште научника и песника. Ко се султанову позиву није драговољно одазвао, морао је често и силом на двор да дође. Махмуд, изгледа, да је све ово радио из неких других мотива, а не из унутрашње побуде и праве жеље да помогне људе од талента и пера. Напротив, има више случајева где је он с њима зло и недостојно поступао. Познати филозоф Ибн Сина (= Авицена у Европи), који није хтео да дође на његов двор, мо-