Рустем и Сухраб

ХХХУШ ДР. ФЕХИМ БАЈРАКТАРЕВИЋ

дусија хтели да сахране, тешко је веровати. И друге: појединости из легенде не одговарају истини, али се овде не можемо више на њих освртати.

Већ из овога што је досада речено, читалац. можда има неки суд о Фирдусију као човеку и о његову каракшеру, макар у најглавнијим цртама. (Само, у овом погледу се много поузданог не може рећи и кад се прочита сатира (која је тако значајна у овом правцу) и разна лирска и лична места, разасута широм простране ГЏахнаме. На први поглед. може чудно изгледати да овако велики песник пева за награду, али треба знати да је живот песника, у ондашњим приликама, једино био могућан на тај начин, нарочито кад се сетимо да му је близу 35 година отишло на рад око ЈПЏахнаме и да је ради ње и своје имање занемарио. Ово је тим разумљивије што се зна да је песник био научен на мало бољи живот, па ина вино. Сем тога, ни данас нико: не замера писцу што прима хонорар за свој рад, само док се ово данас само од себе разуме, у Фирдусијево доба га је требало, тако рећи, извојштити од владара и великаша. А то, обично, није друкчије ни ишло него да их песник што више издигне: и похвали у панегиричким песмама. Само на овај начин се песник могао представити високим личностима, ако се њиховој заштити и помоћи надао. Најзад, Фирдуси је и овде знатно мање претеривао: него већина других песника, шта више, и усред. хвале нашао је начина да их упозори на пролазност и ништавност свега, па и њихова сјаја и моћи.

Противно од правих панегиричких песника: који пужу по земљи и праху, Фирдуси је увек био: свестан своје вредности и велике славе коју ће му његова Шахнама донети. Као што је Валмики рекао, с пуно поуздања, за свој еп:

Док планине у вис стрше и реке у море јуре,

Дотле ће се Рамајана широм земље разлегати, тако је и поносни Фирдуси казао Бише пута и на разне начине Ехеш топитетишт и Моп от; толаг. Овај његов понос и самосвест нашли су до-