Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЈЕЛА ХМ

очајно стање, Јаков препоручи сину да је утеши. (Она тада изјави да је напустила свога идола и да верује једино у Јаковљева Бога. Кад јој седи патријарх на ово рече да ће јој се испунити што зажели, она замоли да јој се младост и лепота поврате и да њена љубав гане Јусуфово срце. На Јаковљеву молбу, Бог одиста помлади Зулејху, а Јусуф" се одмах у њу заљуби. Јаков их онда венча и до-– мало задовољан умре. Јусуф је иза тога владао још 60 година, а онда је истога дана умро кади Зулејха и у исти гроб с њом покопан.

Како се већ из овога краткога садржаја види, Фирдуси је својим предметом суверено владао и многе ствари и сам измислио, али је ово, с песничке“ стране, било само од користи за еп. Баш онде где се песник удаљио од легенде и обичнога схватања,. најбоље се истиче његова оригиналност, инвенција и оштроумље, а над целим епом струји угодна топлина његове душе. Као и у Шахнами, Фирдуси сеиовде показује као велики познавалац људскога срца;. противно од обичајног фаталистичкога схватања, он представља тешка искушења и патње Јакова и Јосифа више као природне последице њихових властитих слабости и грешака него као деловање предестинираних одлука неумитне Судбине.

Малопре је било наговештено да овај еп има, у неким стварима, доста сличноси са Шахнамом,. а то су, нарочито, помињане чудотворне чаше (у Шахнами ЏЦемшидов пехар који све открива, неки пандан нибелуншкој шарнкапи која све сакрива),. склоност за описивање изласка и заласка сунца, љубав за цртање краљевскога сјаја на двору, места о старом магу (свештенику) и о храму огња, онда Јаковљева тужаљка за Јосифом која каткада и по речима подсећа на познату Фирдусијеву елегију у Шахнами поводом смрти његова сина.

Овај је еп настао након Фирдусијева бегства' из Газне (тек иза 1010. године), док је боравиокод Бујида у Ираку, и посвећен је једном везиру или војсковођи ирачкога емира. Пошто је тада