Рустем и Сухраб

ФИРДУСИЈЕВ ЖИВОТ И ДЕЛА.

Оно што је Хомер и његови епови у старој грчкој књижевности, то је у многом погледу Фирдуси и његова Џахнама у новоперсиској литератури, и како су Хомерове песме утицале на каснији развој књиге код Грка и код оних западних народа који су се на њих угледали, тако је слично деловао и Фирдусијев еп код Персијанаца и оних источних народа којима су они били учитељи. Оба ова народа сада су далеко од тога да играју ону улогу коју су некад имали, али ова два генија њихова и дан данас су у стању да завладају нашим осећајима, да нас до дна срца гану и највеће дивљење у нама побуде.

И кад би наше модерно, скептично и критично доба било уопште погодно за постанак каквог великог епа и да роман и драма нису ступили на његово место, и грчки и персиски песник би и сада имали ученика и имитатора, иако не ни близу себи равних и достојних. Јер, како се опћенито мисли, еп је цвао и оцвао. Кад човек прочита Русштема и Сухраба, вели Сент-Бев (Сапзене5 аи Шшпа,, 1, 344), па онда отвори осмо певање Волтерове Анријаде, одмах „осети сву висину са које је епско песништво у новије доба спало и добије исти утисак као кад би прешао са реке Гангеса на један басен у Версаљу.“ Толика је, дакле, разлика између једног новијег епичара и старих певача херојског доба, чија су дела преживела све буре времена. Само оно што је одисало трајном лепотом, то је остало и остаје. Тај дах вечне лепоте осећа се само на највећим врхунцима људскога деловања: у те висине попео је Хо-

1